Biciklisti se bore za stazu od Vukovog spomenika do Kalemegdana

biciklisti

Biciklistička udruženja očekuju da će biciklistička staza na delu od Vukovog spomenika do Kalemegdana biti izgrađena, jer ako tako ne bude oni najavljuju proteste. Ovakvu njihovu reakciju izazvao je prekjučerašnji tekst na našim stranicama u kome je obznanjeno da su nadležni odlučili da se iduće godine prilikom obnove ulica od Ruzveltove do Tadeuša Košćuška, ipak, ne obezbedi staza za bicikliste.

Dok ugledni saobraćajni stručnjak Zoran Rubinjoni argumentovano dokazuje da je biciklistička staza u Ulici cara Dušana moguća, za šta postoji saobraćajna analiza, sekretar za investicije Luka Petrović kaže kako bi izgradnja biciklističke staze u Dušanovoj izazvala saobraćajnu katastrofu – podsećaju predstavnici udruženja „Ulice za bicikliste” smatrajući da su ovakve ocene nadležnih u gradu posledica kratkovidosti i neupućenosti u saobraćajne trendove.

Zbog ovakvih odluka trpeće Beograd i svi njegovi građani, jer će se gužve, buka i zagađenje povećavati, zbog sve većeg broja vozila u centralnoj zoni. Parking mesta i šire saobraćajnice privlačiće samo sve više vozača. To je scenario za pravu saobraćajnu katastrofu – dodaju u ovom udruženju.

Predstavnici „Ulice za bicikliste” gradske čelnike podsećaju na letos objavljen Saobraćajni master plan Beograda koji je po narudžbini prestonice uradila londonska konsultantska kuća WSP.

Taj plan je predstavio gradonačelnik, ­a objav­lj­en ­je na sajt­u grada. Prema nalazima WSP-a, u prethodnih 15 godina brzina javnog prevoza u Beogradu je sa 14,7 kilometara na sat pala na 13,2 kilometra na čas. Razlog za ovaj pad brzine javnog prevoza u Beogradu je upravo rast broja privatnih automobila koji smanjuju protočnost saobraćajne mreže, što opet potvrđuje analiza konsultantske kuće. Vlasništvo privatnih vozila je u Beograda 2000. godine iznosilo 191 vozilo na hiljadu stanovnika, da bi se 2015. godine popelo na 296 vozila. Ukoliko se krupni infrastrukturni projekti kao što su tunel ispod beogradskog grebena i unutrašnji magistralni prsten ne realizuju u skorije vreme, izvesno je da će brzina javnog prevoza i dalje padati – upozoravaju biciklisti.

Oni kao primer dobre prakse navode Pariz, Beč i London koji ulažu milijarde evra u povratak biciklista na ulice da bi se rešili saobraćajnih gužvi.

– Beč je na primer grad koji je prethodne decenije uvek bio na prvom ili drugom mestu po kvalitetu života u svetu. U svom vrlo ambicioznom planu „Step 2025” Beč planira da smanji broj automobilskih putovanja na 20 odsto do tada, dok će se sva ostala putovanja obavljati javnim prevozom, pešačenjem i vožnjom bicikla. Ovo znači čistiji vazduh, manje gužvi i buke – naglašavaju biciklisti koji ne spore da ekonomska situacija kod nas nije ista, ali da bi se pojedini primeri mogli primeniti.

– Gradska vlast u strahu od izbora parking mestima i širim saobraćajnicama pokušava da sačuva glasove vozača na centralnim gradskim opštinama. Ostaje samo nada da će se Beograd ipak ugledati na Beč, a da će se gradonačelnik i gradski urbanista osim slikanja na biciklu i zaista posvetiti unapređenju biciklističkog saobraćaja. Srpska prestonica nezaustavljivo hrli u scenario u kome broj automobilskih putovanja stremi ka nivou koji su gradovi Zapadne Evrope imali pre 30 godina – navode biciklisti.

Čarke između biciklista i nadležnih

Prošle godine grad je objavio plan po kome bi epitet „biciklistički” dobile trase koje masovnije koriste biciklisti u starom jezgru prestonice. Planom je bilo utvrđeno da se ukupno uredi 120 kilometara na važnim saobraćajnim trasama nauštrb kolovoza. Zamisao je bila da se iscrtaju biciklističke staze i da se postavi odgovarajuća signalizacija, a da jedino tamo gde je neizvodljivo da se prenameni deo kolovoza, ove staze budu urađene na delu trotoara, ali da se ne ugrožavaju pešaci. U uličicama koje povezuju ove velike saobraćajnice, isto tako, najavljivano je da će brzina kretanja automobila biti ograničena na 30 kilometara na čas, kako bi i tamo biciklisti bili bezbedni.

U međuvremenu nove staze su urađene kod Brankovog mosta i Pop Lukine ulice, u Ruzveltovoj, otvoren je i Bulevar heroja sa Košara. Ali, umesto pohvalama, biciklisti su nadležne počastili kritikama zbog neprilagođenih ivičnjaka, loše iscrtanih staza, loših ukrštaja sa autobuskim stajalištima…

 

Politika

Leave a Reply