Danska i klinci

Picture

  …Pre neki divan i sunčan dan, vozila sam se sa drugaricom našom ovog leta čestom rutom. Ona Bežanijska kosa, ja Zemun, pa preko Brankovog mosta pored Sajma do Ade i krug oko, pa nazad, sa spektakularnim pogledom na Beograd putem preko Novog mosta na Adi. Pridružila nam se i moja najbolja drugarica koja živi u jednom delu Beograda gde je na žalost skoro opasno po život voziti bicikli. Nije došla autom, nego je na Adi unajmila bicikli. Dok smo je čekale, moja biciklistkinja, koja prelazi dnevno kilometre i kilometre i ima kondicije onoliko, me je pitala zabrinuta za ritam vožnje, da li moja O. ume da vozi bicikli. Nasmejala sam se. O. i ja smo Rumljanke. Mi u Sremu kao prvi poklon u najranijem detinjstvu dobijemo tricikli. Pa onda redom. Neću da Vam priznam koliko godina imam i koliko decenija vozim bajs. Znam samo, da su me kada je moj sin bio baš mali komšije u Zemunu u čudu gledale što sam njega i njegova dva drugara učila da voze bicikli i to ozbiljan, na dva točka. U čudu su bili i roditelji drugara moga sina. Samo su klinci bili srećni. I svi me i danas obožavaju. Mogu da kažem bez lažne skromnosti. Odakle mi ideja da na ovakvom mestu koje podrazumeva iskustva Evrope u biciklizmu, ja vozim sopstveno detinjstvo?

Surfujući internetom ovih dana, naišli smo na sajtu Gehlarchitects.com (Danska) iskustvo gosta blogera Klausa Bondama, koji je CEO Danske biciklističke federacije i član Cycling Embassy Danske. Posle prisećanja na sopstveno detinjstvo Klaus Bondam piše (preveden tekst, integralno)

„Kako većina ljudi zna, Danska ima veoma jaku biciklističku kulturu. U glavnom gradu, Kopenhagenu, pronaći ćete da se 41 % svih putovanja na posao ili fakultet obavlja biciklom, tokom cele godine.

Uveren sam da je jedinstvena biciklistička kultura usmerena na decu, kakvu imamo u Danskoj, kamen temeljac koji ćini veliki deo naše urbane mobilnosti. Mobilnosti koja pomaže unapređenje javnog zdravlja, smanjuje emisiju ugljen dioksida, buke i zagađenja vazduha.

To doprinosi boljem i pogodnijem za život urbanom okruženju, gde ljudi upoznaju i vide jedni druge na ulici, umesto da su zatvoreni iza svojih prozora na kolima.

Nema potrebe da dodam da bicikli zauzimaju mnogo manje prostora od automobila. Često me pozivaju u inostranstvo, da im predstavim dansku biciklističku kulturu koja bi mogla da se reflektuje na njihovu lokalnu politiku i pokušaj regrutovanja novih biciklista, inicijativa kojoj strem mnogi gradovi sveta ovih godina.

Uvek kažem: Počnite sa decom.

Ako počnete primenom bezbednih biciklističkih staza do škole, ako napravite biciklitički moguć komšiluk i zajednicu, ako počnete povezivati ulicu za ulicom… Onda ćete za 20 ili 25 godina imati novu odraslu generaciju biciklista i široku mrežu biciklističke infrastukture.

Konačno, naučne studije dokazuju da su deca koja voze bicikli zdravija i veselija i imaju veće samopouzdanje. Mali biciklisti su društveniji. Mogu da se nose sa većim stresom, imaju bolju koncentraciju, i imaju mnogo manji rizik od bolesti urbanog načina života. Pa…Zar to nije vrsta dece koja nam je potrebna u našoj budućnosti? Naučite decu da voze bicikli. I svi odrasli su više nego dobrodošli da se pridruže.“


Leave a Reply