Dileme u gradskoj vožnji

 

Kada vozač sedi na biciklu i vozi ga, on ima status vozila u saobraćaju i na njega se primenuju propisi na isti način kao i na druga vozila. Pešak koji gura bicikl, bicikl sa motorom ili motocikl, mora se kretati uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja. Kada na javnom putu ne postoji posebna staza za bicikliste, vozač bicikla se može kretati kolovozom, osim na motoputu i autoputu (Biciklistima je zabranjeno kretanje autoputem i motoputem), ali što bliže desnoj ivici kolovoza(u širini od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza), krećući se u smeru kretanja saobraćaja.

Da se razumemo; Beograd je grad sa veoma malim brojem biciklističkih staza i svako ko bi želeo da bicikli koristi u druge svrhe, a ne rekreativne, našao bi se u velikom problemu. Kako stići na posao, na primer, biciklom, ulicama grada na kojima ne postoji nikakva staza za biciklo? Živim relativno blizu svog radnog mesta u Zemunu i idem biciklom do njega više od deset godina. Tek poslednjih par godina vozači su blagonakloni prema meni. Stvari se ipak menjaju u svesti ljudi, srećom. Pre su me i na poslu i uz put gledali kao…Ne bih da komentarišem. Prošle godine smo u srednjoj školi u kojoj radim napravili i parking za bicikle. Do tada sam ga drzala u ženskom wc-u. Mislim, ipak smo mi Saobraćajna škola.

U Evropi su stvari sasvim drugačije. Francuska vlada na primer, razmišlja o uvođenju poreskih olakšica za one koji od kuće do posla putuju biciklima. Od proleća do decembra ove godine, traje pilot projekat : “Projekat je ove godine predstavio francuski ministar saobraćaja Frederic Cuvillier, a on obuhvata ukupno 25 mera za podsticanje biciklizma i pešačenja, među kojima je i plaćanje zaposlenima neoporezivih 0,25 evra za pređeni kilometar.
Vladina grupa za koordinaciju razvoja vožnje bicikla veruje da bi se tom merom broj onih koji na posao putuju biciklom mogao povećati za 50 odsto.
Iako će državu ta mera koštati oko 109 miliona evra, veruje se da će, kada se uzme u obzir šira socioekonomska analiza, uključujući i uštede u zdravstvu, Francuska na kraju biti u debelom plusu, a stanovnici zdraviji i zadovoljniji.
Smanjenje subvencija na vožnju automobilima i uvođenje podsticaja za prevoz biciklom pružaju jednaku šansu osobama koje u Francuskoj koriste različita prevozna sredstva.
Statistike o udelu biciklista pokazuju zašto je to nužno. u Holandiji ih je 25 odsto, u Belgiji i Nemačkoj devet, a u Francuskoj samo 2,4 procenta.
Osim toga, više bicikala i manje automobila na relaciji kuća-posao pomaže i rešavanju problema saobraćajnih čepova, zagađenja i poboljšanju javnog zdravlja.”

Izvor Bizlife.rs 09.06.2014.

U sustini, najzanimljivije je sa koliko se ozbiljnosti prilazi pitanju korišćenja bicikla u gradu kao prevoznog sredstva, na koje se računa u svakom smislu. Pogledajmo primer bliže evropske države u kojoj bicikli voze svi/ deca, stari, studenti, biznismeni, hipsteri, sportisti, đaci, političari – primer Italije. Ove jeseni, kada smo bili u Italiji, moj sin, inace šesnaestogodišnjak, konačno mi je odao priznanje: “ Majka, pa ja sam mislio da si Ti kukavica da vozis auto i da nemamo novca za isti (hm,hm). Pa Ti bi i da si milioner, vozila biciklo! Zlatan, sigurno, ali bi vozila.” Bio je šokiran brojem biciklista na ulicama.

Tokom Evropske nedelje mobilnosti, koja se održava svake godine od 16. do 22. septembra u Milanu je održan  neformalni sastanak 28 evropskih ministara transpota. Tada je postavljeno pitanje da li zaista Italija promoviše svakodnevnu upotrebu bicikla u svojim gradovima.

Italijanski parlament trenutno raspravlja paket reformi zakona o putevima koji bi trebalo da podstiču održive mobilnosti. Međutim, ministar za infrastrukturu i transport, Maurizio Lupi, izjavio je da je protiv uvođenja suprotnog smera kretanja biciklista u jednosmernim ulicama; mera koja će omogućiti da se bicikli slobodnije kreću u saobraćaju, a koja već postoji u mnogim evropskim gradovima.

Potrebu za uvođenjem suprotnog pravca za bicikle podržava i ANCI (Associazione Nazionale Comuni d’Italia), federacija italijanskih opština, kao i druga ekološka udruženja sa ciljem povećanja broja biciklista u urbanim centrima sa 30-km ograničenja na njihovim ulicama. Ovo bi bila jeftina mera da kompletiraju postojeću biciklističku mrežu, čime podstiču korišćenje dva točka.

Edoardo Galatola, odgovoran za bezbednost FIAB (Federazione Italiana Amici della Bicicletta), ističe kako debata u parlamentu do sada nije uspela da se pozabavi pitanjem bezbednosti,  jer zanemaruje da razmotri statističke podatke. U stvari, u Italiji 80% svih nesreća koje se tiču biciklista je bočno i samo 8% je frontalno. Od toga, procenat u 30-km zoni nije značajan. Naprotiv, 60% nesreća u urbanim sredinama javlja se na raskrsnicama i polovina ovih, na prelazima sa semaforom. To potvrđuje, bez ikakve sumnje, da ono što štiti biciklista nije semafor, iako on smanjuje brzinu.

Kako je istakao briselski Bicicle Manager, Frederik Depoortere, kada je pozvan od  FIAB, da razgovara u Rimu u prisustvu grupe biciklistički – prijateljskih poslanika, 85% od jednosmernih ulica u glavnom gradu Belgije – oko 400 kilometara – su učinjeni dostupni biciklistima za voznju u suprotnom smeru.

Prema studiji sprovedenoj pre više od tri godine, samo 5% od svih nesreća koje se tiču biciklista desilo se u ulicama koje dozvoljavaju kontra pravac i od njih, samo polovina su se kretali tako. Preostalih 95% se desilo u ulicama istog pravca. Gospodin Galatola stoga zaključuje da ” ova mera ne bi povećala broj nesreća, kako su se bojali. Zaista, podaci ukazuju na suprotno bez ikakve mogućnosti u sumnju. Postoje gradovi u Italiji kao Bozen, Reggio Emilia, Ferara, Lodi i tako dalje, koje su već uvele suprotno kretanje na eksperimentalnoj osnovi. Kao rezultat ukupna upotreba bicikla porasla je za 9%, a nesreća opao za 6%.”

FIAB, ANCI i neki od gradonačelnika, predložili su da otvore forum za diskusiju sa Ministarstvom saobraćaja koje bi uzelo u obzir postojeće podatke konsolidovanih iskustava, omogućavajući Parlamentu da donese prave odluke oko smanjenja saobraćaja i do povećanja garantovanja bezbednosti svih učesnika u saobraćaju. Gospođa Pagliaccio, predsednik FIAB, poziva ministra Lupia da preispita svoje odluke na osnovu postojećih statističkih podataka o nemotorizovanim žrtvama saobraćajnih nezgoda, sa ciljem da podstakne održivu mobilnosti, kao jedno od pitanja Evropske unije. (Izvor, ECF)

Hajde i mi u Beogradu, da razgovaramo. Šta kažete?

Sa bicikla, naravno.

Aleksandra Nikolić Matić

Leave a Reply