Zajedno ili odvojeno? Toronto vs. Montreal

Politička volja

Hilari Holden je biciklom išla kući kada su se vrata automobila otvorila pred njom i oborila je tako da je udarila glavom o kolovoz.
 Dospela je tako na sve dužu listu biciklista povređenih na ulicama Toronta, a u taj sumoran bilans zamalo je dospeo i sadašnji gradonačelnik Džon Tori kada je tokom kampanje za gradonačelnika izašao na ulicu sa zastupnikom za biciklizam i jedva izbegao otvorena vrata automobila.
 
Gospođa Holden je nosila kacigu, ali zbog strahovanja od potresa mozga je te noći završila u bolnici. Njen bicikl – ukrašen nalepnicom “Biciklisti nemaju vazdušne jastuke”, ostao je tamo gde je pala, zaključan za stub. Ali se ispostavilo da ona nije bila teško povređena, preuzela je bicikl kasnije tog vikenda, i ubrzo je ohrabrivala ljude da “nastave da voze bicikl”. Čak i u tom ružnom događaju ima putokaza ka boljoj budućnosti za bicikliste.
 
Njena uloga, kao nove direktorke Toronta za saobraćaj i održiv transport, poruka je da taj grad ima ozbiljan stav prema vožnji bicikla.
 
Odluka gospođe Holden da vozi bicikl hladne januarske večeri je simbolična za način na koji se bicikl tamo pretvorio u opciji prevoza tokom cele godine. A ulica gde je oborena bi mogla dobiti biciklističku traku do leta, kako je predloženo Gradskom veću.
 
Ovo je ključni trenutak za vožnju bicikla u Torontu, uz oprezan optimizam njegovih zagovornika da li je stvarna promena zaista nadomak ruke. Destogodišnji plan za vožnju bicikla počinje 2016. godine što zahteva značajan finansijski podsticaj, obećavajući primetno bolju infrastrukturu za bicikl. Među predlozima je pilot-projekat za postavljanje biciklističkih traka na (tranzitnu) ulicu Blur Zapad, što su građani tražili decenijama.
 
Kako vožnja bicikla sazreva kao još jedna mogućnost transporta, vredna ulaganja i političke podrške kao i svaka druga, grad žuri da prizna da se stanje menja.
 
“To je put budućnosti, kažimo to tako”, rekao je gradonačelnik Tori u razgovoru s nama u svojoj kancelariji. “Ako je to sve jača opcija, onda, baš kao i za sve drugo, ako ne povećate kapacitet, ako ne gradite, onda ljudi to nemaju. Biće frustrirani i voziće bicikle na mestima gde nisu bezbedni”.
 
Tu izjavu podrške pozdravili su zastupnici vožnje bicikla koji upozoravaju da predstoje teške odluke koje će biti proba podrške Gradskog veća vožnji bicikla.
 
“Obim političke podrške je upravo sada ogroman”, rekla je Žaklin Hejvord Gulati, gradski menadžer za biciklističku infrastrukturu.

Odvojena infrastruktura ili mixed use?

“Mislim da će mreža biti sve više povezana, jer smo uvideli da ima toliko praznina”, dodala je ona. “Glavni prioritet u desetogodišnjem planu je povezivanje praznina i rast u delovima grada gde mreža sada ne stiže”.
 
Negde usput, biciklizam u Torontu je prestao da bude marginalna aktivnost.
 
Dok su nekada, pre samo nekoliko decenija, ljudi retko vozili bicikle čak i tokom najlepših zimskih dana, sve ih više sada vozi i po najjačoj mećavi. Sada u budžetu ima para i za čišćenje biciklističkih traka od snega. Zagovaračka grupa “Cycle Toronto” očekuje solidan odziv u subotu, 30. januara, na svoju “Vožnju na najhladniji dan u godini”. Po toplijem vremenu, biciklisti masovno hrle novim trakama I stazama   u centru grada i to povremeno u tolikom broju da se trake zaguše. U nekim gradskim ulicama je na biciklima gotovo isto toliko ljudi koliko za volanom automobila.
 
Centar Toronta, gde je sve manje verovatno da će stanovnici koristiti automobile, najbrže je rastući deo grada. U jezgru grada je sve više kompanija koje shvataju  da njihovi zaposleni ne žele da se automobilom probijaju kroz saobraćaj. Oba ta faktora su povezana sa širim trendom “milenijumske generacije” koja pokazuje manje interesovanja za vožnju automobila nego ranije generacije.
 
Ali, zašto je Toronto po biciklističkoj infrastrukturi tako daleko iza gradova kao što je Montreal, gde je mnogo hladnije?
 
Jedan istorijski faktor je bila borba unutar biciklističke zajednice. Dok je Montreal gradio razdvojene biciklističke staze, aktivisti u Torontu su tražili da dele kolovoz s motornim vozilima. Stav takozvanih “uličnih biciklista” da bicikli treba da zauzmu svoje mesto na ulici među ostalim vozilima, bilo je dugo uticajno u većem delu Severne Amerike. Ali  ta struja je konačno počela da se menja u Torontu i u drugim gradovima.
 
“Nedavno, vrlo nedavno, mnogo planera i zagovornika se predomislilo i shvatilo da su odvojene trake opcija koju treba da razmatraju ozbiljno”, rekao je Žan-Fransoa Provonost, potpredsednik grupe zastupnika bicikla “Velo Kvebek”, u razgovoru prošlog leta u Montrealu, u kafiću pored jedne od uspešnih odvojenih gradskih traka za bicikle. “Ako želimo prostor za bicikliste, ovo je verovatno put kojim treba ići”.

Subjektivna percepcija bezbednosti
 
Istraživanja mu daju za pravo. Studijama je utvrđeno da manjina ljudi nikada neće voziti bicikl, bez obzira na to kakva infrastruktura je izgrađena. Druga manja grupa će voziti u svim uslovima. Ali, između te dve grupe je većina ljudi I oni su potencijalni vozači bicikla – ukoliko se mogu osećati bezbedno u saobraćaju.
 
“Ta uzdržana potražnja je značajna, a način da se poveća  je da se izgradi više infrastrukture”, rekla je poslanica Burlingtona Eleonor MakMahon koja je pokrenula mrežu “Share the Road Network” da bi podstakla bezbedniju vožnju bicikla pošto je njen muž Greg Stobart poginuo vozeći bicikl.
 
“Često kažem da smo čoveka poslali na Mesec i vratili ga kući, te sigurno možemo naći i način da ljudi bezbedno voze bicikle”.
 
Gospodin Tori stekao je iskustvo o toj realnosti iz prve ruke, tokom predizborne kampanje za gradonačelnika. Pošto nikada pre nije vozio bicikl u centru grada, probao je to tokom kampanje da bi stekao osećaj kako to izgleda. Zamalo su ga udarila vrata automobila, a najteže ga je pogodilo to što je osetio koliko reskira u mešovitom saobraćaju iako je to trajalo svega nekoliko minuta.
 
“Mogu da opišem osećanje koje ljudi imaju skoro svakodnevno,  koliko se ranjivo osećate kada ste u toj sredini, na biciklu uz ivicu ulice”, rekao je on. “Osećaš se veoma izloženo”.

Dalji planovi na širenju biciklističke infrastrukture, parking politika i lokalni biznis
 
Tek poslednjih nekoliko godina prostor za bicikliste je počeo da nastaje na ulicama Toronta. To je daleko od “minimalne mreže” od 200 kilometara “pravaca prijatnih za bicikliste” koje traže aktivisti, ali te trake se veoma koriste i pokazuju kolika je potražnja za biciklističkom infrastrukturom.
 
Gospodin Tori oprezno kaže da podržava “razumne” biciklističke trake, i ne želi da bude uvučen u to da li će on prvi zahtevati više novca. Ali on se slaže da biciklistima treba siguran prostor na ulici. Jasno je i da njegova podrška biciklističkim trakama ne zavisi od toga da li one usporavaju druga vozila.
 
“Treba pokušati da što više ljudi bude zadovoljno kretanjem kroz grad, a da budu zadovoljna i preduzeća i lokalno stanovništvo”, rekao je gradonačelnik.
 
“Šta će biti najveće dobro za najveći broj ljudi? Ne mislim brojčano, uvek će biti više vozača automobila nego biciklista, barem u dogledno vreme, već šta je najveće dobro u smislu uravnoteženog sistema transporta”.
 
Ta vrsta balansiranja sada se odigrava u gradskoj većnici, gde zaposleni rade na predlozima biciklističke infrastrukture na 17 mesta širom grada, ukupne dužine 36,3 kilometara. Po planu na kojem se još radi, dogradiće se još 9,2 kilometara postojeće infrastrukture, u četiri  dela grada.
 Pilot-projekat za odvojene biciklističke staze duž glavne tranzitne ulice Bloor  očekuje se s najvećim nestrpljenjem.  Ali zbog mogućnosti da parking prostor sasvim nestane sa jedne strane te ulice, to je potencijalno i najvrelije pitanje. Zagov
ornici su naoružani podacima iz drugih gradova koji pokazuju da biciklista troši više u lokalnim firmama od vozača. Ali stavovi poslovnih grupa su u najboljem slučaju podeljeni, a u korejskoj četvrti vlasnici su većinski protiv.
 Pilot-projekat bi mogao da počne da se sprovodi već ovog leta, ako ga Gradsko veće odobri. Zastupnicima bicikla će to biti jaka poruka da ulice Toronta ne treba posvetiti samo potrebama vozača, ali malo ko veruje da će ovo biti poslednji okršaj oko javnog prostora.
 
“Da li ili ne nastavljamo rast mreže biće na ispitu baš svaki put kada se glasa o proširenju”, rekao je Džared Kolb, izvršni direktor “Cycle Toronto”.
 
“Sve je više glasova u Gradskom veću koji priznaju da možemo da investiramo u vožnju bicikla,  što će doneti veliku dobit za našu transportnu mrežu u Torontu, ali mislim da je još mnogo ljudi koji su prema tome uzdržani”, rekao je on.

1 Response
  1. aleksandranm

    Sve je više glasova u Gradskom veću koji priznaju da možemo da investiramo u vožnju bicikla..super tekst. ohrabrujuci i osnazujuci

Leave a Reply