Iskustva Beograda, očima stranca

U Novoj godini, u rubrici Iskustva Evrope, jedan hm…Gorak zalogaj? Poslastica? Odlučite sami. No, pre nego što Vam ponudim na uvid jedan tekst o tome kako stranci vide biciklističku kulturu Beograda… da Vas utešim. Isti za Njujorčane kažu da su iskljućivo mondeni i da voznja biciklom ne predstavlja stil života nego modni detalj, da vas u Transistiriji ( bivša ruska republika Moldova) strogo posmatra policija, da u Bogoti (Kolumbija) odmah znaju da ste gringo, jer tamo bicikli iskljucivo voze muškarci… O ludačkom saobracaju u Hong Kongu, gde zaista možete da poginete, vozeći bicikl. Nije ruzicasto prošao čak ni London, iako je prijateljski prema biciklistima…
Uvek je u stvari kulturni šok kada o tebi pišu stranci…Secam se zadovoljstva otkrivanja nasih prostora u delu Rebeke Vest, Crno jagnje sivi soko, pisanom uoči Drugog svetskog rata, ili jos dalje, kod Meri Daram koja je pisala o Srbiji na pocetku dvadesetog veka. U svojoj knjizi Kroz srpske zemlje, ona piše:” Priča o staroj Srbiji je neprekidna bol…“
No, tekstovi su duhoviti, prilično precizni, sa kritičkom distancom. Tako ih trebamo prihvatiti i stvari menjati. Zato smo ovde.

Samoubilačka biciklistička tura kroz Beograd, autor Jorn Koelemau

Beograd i biciklizam su dve stvari koje ne idu bas zajedno. Posebno u starom gradu, teško ćete videti da će se bilo ko usuditi da se pentra biciklom na brdovite puteve kojima caruju automobili. Ima li realne perspektive da Beograd u bliskoj budućnosti poboljša svoj prijateljski odnos prema biciklizmu? Ili je nesrećna kombinacija nepovoljnih geografskih i klimatskih faktora razlog za nedovoljno širenje biciklističke kulture?
Centar  Beograda – retko ravno

Tokom našeg boravka u Beogradu prošlog novembra, odlučili smo da se ne priključujemo ni jednoj od vođenih biciklističkih tura, nego da iznajmimo bicikle i da pažljivo istražimo različite delove ove jugoistočno evropske metropole.
Izazov u centru

U istorijskom centru grada biciklistička infrastruktura skoro ne postoji, osim nedavno rekonstruisane biciklističke rute koju lokalci i turisti mogu da prate pored Dunava i Save. Na običnim putevima u centralnoj arei, moram priznati, osećao sam se prilično nesigurno, iako beogradske ulice nisu preterano opterećene, osim u špicevima. Posebno me je držao taj osećaj usamljenog bicikliste, između brojnih automobila. Na prometnim raskrsnicama, osećaj nije bio najprijatniji. Ni za zamisliti…Kada smo vozili prema Autkomandi, gde su u blizini najveća dva fudbalska stadiona, oduzelo nam je puno vremena da probamo da nađemo neki put koji nije tipa autoputa. Na kraju smo završili noseći naše biciklove nekim stepenicama na neki viadukt. U povratku smo rešili da ne prelazimo auto put i nismo imali puno opcija, pa smo vozili stazom za pešake.
Obilaženje umetničkog kvarta Savamala ( kreativno i kulturološko središte  grada), nakon toga, pokazalo se da to nije lak posao: kaldrma na koju smo naišli na putu dole bi verovatno pobedila zloglasnu turu Paris – Rube koja je klasik za profesionalni biciklizam. Sama Savamala međutim, oblast je koja se ubrzano revitalizuje dok pričamo. Urban Inkubator: Beograd je samo jedan primer novonastalih inicijativa ovde. Sve imaju za cilj da poboljšaju kvalitet života lokalnog stanovništva, radeći snažno u korist grada po meri čoveka, te da podstaknu stanovnike Savamale da preuzmu odgovornost za svoju četvrt. Ako pro-bicikl mentalitet mora poticati od nekog kraja, to će biti ovaj.
Moderni biciklizam Novog Beograda

U popodnevnim satima smo odlučili da pokušamo našu sreću u Novom Beogradu, koja se nalazi na drugoj strani reke Save. Novi Beograd je gradska opština koja se razvila posle II svetskog rata. Čini je veliki broj velikih modernistčkih stambenih naselja i solitera. Takođe, ljubitelji komunističke arhitekture će najverovatnije uživati ovde… Da bi se prešao – nasumice odabrani – mosti na Savi, uskoro saznajete da taj put morate da delite sa tramvajem, kao i sa automobilima. Novi Beograd je na mnogo načina mnogo pogodniji za biciklizam: za razliku od brdovitog centra, on je sagrađen na ravnom zemljištu. Urbanisti su pokušali da ostvare neku običnu biciklističku infrastrukturu. Ovo izgleda kao nešto što je napravljeno pre nekog vremena: danas, te biciklističke staze u oblasti, uglavnom nisu dobro održavane i često završavaju veoma naglo, tako da zapravo izazivaju dosta konfuzije za bicikliste koji nisu dobro upoznati sa novobeogradskim ulicama. Biciklističke staze, pored toga, retko je koristilo lokalno stanovništvo kad smo bili tamo, čak ni za hodanje. Činjenica da smo u suštini bili jedini biciklisti taj dan, bi mogla ipak bili zbog vremena. Bilo je malo sivo, kišovito i hladno. Na povratku na drugu stranu Save, ponovo smo imali ne mnogo izbora, osim da upotrebimo (ne baš krcat) trotoar na mostu umesto puta, kako bi preživeli naše ne tako opuštajuće razgledanje .
Neklasično rešenje

Podsticanje korišćenja bicikla izgleda nije veoma visoko na dnevnom redu savremenih kreatora politike gradskih vlasti u Beogradu. Vec nekoliko godina postoje grupe, kao što su Ulice za bicikliste i Beograd Velograd (podržan od strane holandske ambasade), koji pokušavaju da poboljšaju uslove staza u gradu, na primer, organizovanjem “Kritična masa – događaja”. Jedna stvar mora da se prizna: kontinentalna klima Srbije nije baš idealna za vožnju biciklom: dok su zime dosta hladne i iz tog razloga teške za velike udaljenosti, leta su prilično vrela. Zamislite penjanje jednom od strmih gradskih ulica sa svojim biciklom na toplom letnjem danu. U takvim okolnostima sasvim je neizbežno da stignete na odredište potpuno znojavi. Možda izgradnja biciklističkih liftova kakve su postavili u Trondheimu, može biti interesantno rešenje za početak?
A umesto zaključka, jedno reagovanje.
http://www.bck.rs/beociklizacija/kako-poceti-i-prevoziti-se-biciklom-u-beogradu
Reagujte i Vi, i zato smo tu.




About the author

#politics #fantasy #literature #writing #cycling

Leave a Reply