Izbor bicikla i opreme za put do posla i nazad

Gost bloger: Bojan Tomić (biciklomnaposaoinazad.blogspot.com) 17.7.2013.
Odlučili ste da biciklom idete na posao. Entuzijazam je na vrhu i već zamišljate kako u bliskoj budućnosti srećni vrtite pedale dok vas sunce prijatno greje i dok vam vetar mrsi kosu. Odmah vam se vraćaju i uspomene iz detinjstva kada ste na biciklu provodili bezbrižne dane, družili se, dokazivali, ali i zaljubljivali.

Sadašnjost je, nažalost, drugačija i pritiska vas dosta stvari. Za početak, dovoljno je to što radite 🙂 Hteli biste da „bicikliranjem“ oživite neki deo svoje prošlosti, a shvatate da je jedino vreme kad možete to da uradite upravo dok idete na posao.

Od te tačke sam i sam krenuo pre tri godine i, uprkos svim pročitanim člancima i knjigama, napravio neke greške koje su mi u startu pokvarile celokupan doživljaj. U nekoliko navrata sam bio spreman da odustanem od svega. Međutim, ipak sam istrajao i ispravio stvari – ljubav je bila prava :)))

U narednih par pasusa ću ukratko opisati moje mišljenje o tome kako da izaberete i opremite bicikl da bi vam iskustvo bilo što prijatnije (a i bezbolnije) i u nadi da ćete srećni „biciklirati“ još dugo, dugo…

Koji tip bicikla je odgovarajući – trkački, MTB, hibridni bicikl ili nešto drugo (tj. četvrto)?

Kako neko reče, bicikli su kao obuća – treba kupiti odgovarajući tip i veličinu u skladu sa načinom upotrebe. Veličina zavisi od vaše visine (potražite na Internetu tabele za određivanje veličine bicikla), a tip bicikla od razdaljine koju prelazite, brdovitosti terena i vrste podloge po kojoj se vozi.

Trkački bicikli – brzi, lagani, dobri za treniranje ali i skupi, neudobni i nisu predviđeni za vožnju po lošijim putevima (ili van puta). Međutim, ako je razdaljina velika (npr. 15 km i više u jednom smeru), mogu da posluže i u ovu svrhu, ali uz neke prepravke. U tom slučaju, proverite da li bicikl na ramu ima tačke (rupe za šrafove) predviđene za montiranje blatobrana i prtljažnika.

MTB je džip biciklističkog sveta. Udobni su i predviđeni za grublju vožnju van puta, ali ako na njih stavite gume bez krampona postaju solidna alternativa i za asfalt. Ali, ako je put slabijeg kvaliteta (rupe, udubljeni šahtovi isl.), onda su definitivno pravi izbor.

Hibridni bicikl („city bike“) – lakši i brži od MTB po putu, a robusniji od trkačkih bicikala pa mogu da se voze i van puta. Obično su najbolji izbor za put do posla i nazad, a često već imaju i prtljažnik i blatobrane. Mana može da bude cena i to što je ponuda MTB-ova uvek veća i raznovrsnija od ponude hibrida.

Konačno, ako je razdaljina mala (npr. do 5km u jednom smeru) a teren nije brdovit već ravan, dolazi u obzir i neki „kontraš“ (zapravo „utility bike“). Jako su udobni zbog uspravnog položaja sedenja, jedostavno se održavaju (nema menjača ili imaju par brzina u zadnjoj glavi), ali mogu da budu spori pa prelaženje većih razdaljina na njima traje i traje.

Koliko će sve to da košta (bicikl i oprema) tj. koliko kvalitetno treba da bude?

 Ovde situacija nije uobičajena tj. skuplje nije obavezno i bolje. Iako jeste kvalitetnije, može da bude komplikovanije za održavanje ili podložnije nestajanju :)))

Definitivno može da se ide na posao biciklom od 500 evra (plus još i oprema), ali možete proći i neuporedivo jeftinije. Na drugoj strani skale su nedovoljno kvalitetni bicikli i džaba što su jeftini kad je redovna vožnja jednog takvog umarajuća i dovodi do brzog propadanja celog bicikla i vaših živaca 🙂

Zlatna sredina – samo je potrebno da je bicikl dovoljno kvalitetan i ništa više. Zapravo, možda već imate kandidata koji odgovara opisu i leži u podrumu (ili visi na tavanu) i samo ga treba naštelovati i

opremiti. Dakle, minimalno prihvatljiva konfiguracija za bicikl bi bila:

Ram: Čelik, makar „Hi-ten“, bitno da ima rupe za šrafljenje prtljažnika i blatobrana.

Menjači: Minimum 21 brzina (3×7 ili 14 tj. 2×7 za trkačke bicikle). Alternativa su zadnje glave točka sa unutrašnjim brzinama i opcionom kontrom, ali ste tu ili ograničeni rasponom prenosa (npr. samo 3 brzine) ili su preskupe. Naravno, ako je trasa potpuno ravna, dovoljna je jedna brzina.

Ručice menjača: Obavezno indeksirane za zadnji menjač i bilo bi dobro da su „rapid fire“, „rapid fire plus“ ili „grip-shift“ tipa (ili kombinovane ručice kočnica i menjača za trkačke bicikle).

Kočnice: Bilo koje aluminijumske „V-brake“ (nikako plastične). Ako je u pitanju trkački bicikl, onda „dual pivot caliper“ kočnice. Svi ostali sistemi (diskovi, „cantilever“, „caliper“, „U brake“…) su ili preskupi ili preslabi tj. prevaziđeni.

Ručica kočnice: Bilo koje aluminijumske (nikako da imaju plastičnu ručicu ili telo). Čelik rđa, aluminijum ne rđa, a plastika propada na suncu, savija se i puca.

Glave točkova: Bilo koje aluminijumske.

Obruči (felne): Bilo koje aluminijumske, obavezno dupli zid.

Nov ili polovan bicikl?

 Rekao bih polovan (a dovoljno kvalitetan) i ne previše star (do 10-15 godina). Neki standardi su se sa godinama promenili i moguće da nećete moći da nađete rezervne delove kad krenu kvarovi. A za nov bicikl se daje više para a dobija manje muzike i primamljiviji je za krađu. I verovatno bi vam, kao i meni, bilo žao da se izgrebe, pokisne – previše biste pazili na njega :)))

Ako kupujete polovan bicikl, obavezno povedite sa sobom nekoga ko se razume u bicikle i ko će detaljno da pregleda vašeg „potencijalnog“. Ako je ram kriv (sednete i provozate, pa vidite da uvek vuče u jednu stranu) ili negde napukao, izvedite okret za 180 stepeni i krenite udaljavanje punom brzinom :))) A veliki broj stvari koje ne rade znači da će konačna cena bicikla možda premašiti vaša najluđa očekivanja :))) Uvek stavite na papir sve što fali i proverite cene delova, tek tad ćete imati pravi uvid u stanje.

Dobri kandidati za pronalaženje polovnog a jeftinog bicikla su, osim oglasa, i biciklistički klubovi kao i rent-a-bike servisi. Raspitajte se, često neko zna nekog ko prodaje dobar bicikl a da nije skup.

Dobro, a oprema (za bicikl)?

Minimum čine sledeće stvari.

Gume – uzmite obavezno neke gume sa zaštitom od bušenja. Smatram da ne postoji ništa drugo što može da vas tako lako i nenadano onemogući da dođete na posao (osim bliskog susreta sa nekim četvorotočkašem). Izmena gume, po meni, nije baš mnogo izvodljiva zbog vremena i prljanja. Budimo realni, ko će i to da uračuna kad krene na posao 🙂 Ako vozite po asfaltu, uzmite gume bez krampona (tzv. „slick“ gume) a, ako vozite i zimi, računajte da ćete morati da imate i jedan par kramponki za poledicu, led i sneg (postoje i kramponke sa metalnim klinovima za led i sneg).

Blatobrani – da ne biste izgledali kao tvor kad prođete kroz prvu baru (blatnjava štrafta posred leđa i preko lica), uzmite dobre blatobrane pune dužine. Zašto baš pune dužine (dakle oni plastični sa čeličnim žicama sa strane koje se šrafe na ram)? Plastični blatobrani koji se kače na jednoj tački i gde zadnji deo blatobrana visi jednostavno ne štite od zabacivanja tako dobro. Isto važi i za onu varijantu gde se prednji blatobran vezuje za donju cev rama bicikla. Ako nećete voziti po vlažnom vremenu, slobodno ih preskočite.

Prtljažnik – jedan dobar aluminijumski koji se montira iznad zadnjeg točka (ne na šipku sedišta već na predviđena mesta na ramu) je dovoljan da vam ponese sve stvari za posao. Naravno i neka torba u koju ćete to da spakujete (najbolje biciklistička – ili odozgo na prtljažnik ili bisage sa strane). Ako kupujete ponešto usput ili bacate đubre kad krećete na posao, može i korpa iznad prednjeg točka. Rančevi i kurirske torbe su alternativa, ali očekujte da će vam biti mokra leđa, kao i to da ćete biti ograničeni količinom tereta koju možete da ponesete.

Svetla – neophodna ako ćete voziti noću ili kad mrak već polako pada i to obavezno i prednje i zadnje. Postoje relativno jeftina svetla na obične baterije koja puštaju isprekidan signal (bljeskaju) i koja vas čine prilično vidljivim. Baterije traju baš dugo a vozači na takvu vrstu osvetljenja već instinktivno reaguju i prepoznaju da je bicikl u pitanju. Ovakva svetla ne osvetljavaju lepo put, već samo čine da drugi vide vas. Po gradskim uslovima vožnje i gde ima gradskog osvetljenja, to je u principu dovoljno.

Osim svetala, bitne su i reflektujuće površine tj. da budete osvetljeni kao jelka kad na vas neko uperi farove. Nije loše da na prednji i zadnju stranu bicikla ispod ili iznad svetla stavite i neki katadiopter iste boje kao i svetlo (tzv. “mačje oči”). Na pedalama imate takve površine (žute boje), a pokušajte i da birate gume koje na bočnim stranama imaju reflektujuće površine. Time postajete vidljivi i sa boka tj. vozači će vas prepoznati kao biciklistu.

Brava – bicikl uvek treba da zaključate kad ga ostavljate negde. Sve brave mogu da se obiju u roku od par minuta, ali najbolje zahtevaju dosta truda, fizičkog napora i buke – što odbija potencijalne lopove.

Osnovni princip pri kupovini brave: što teža i skuplja to bolja. Jeftine i lagane brave ne valjaju ništa jer samo izgledaju dobro. Ima više varijanti, od sajli i lanaca do posebih katanaca u obliku slova „U“ (tzv. „U lock“) a sve mogu imati ključeve ili brave sa kombinacijom brojeva. Najbolje brave su često veoma teške pa dolaze i sa nosačima koji se montiraju na ram od bicikla. Ovo je dobro jer bravu uvek nosite sa sobom i jer njena težina ne utiče na ponašanje bicikla u vožnji.

Što je bicikl skuplji to je atraktivniji za krađu, pa je osim brave bitno imati u vidu i gde je zaključan bicikl (obavezno dobro osvetljena i veoma prometna mesta) i kako je zaključan. Kad je ovo poslednje u pitanju, obavezno ram bicikla vezati za nešto jako i nepokretno, a sve što se može lako skinuti sa bicikla, treba poneti sa sobom (svetla, brzinomer, torbe, torbice) ili zaključati dodatnom bravom (točkovi, sedište).

I kad sve ovo nabavite i sklopite, ostaje još samo jedna stvar: probajte, probajte, probajte. Ne očekujte uspeh iz prve i menjajte šta vam ne odgovara. A, onda – vozite se i uživajte! Još dugo, dugo, dugo…

Leave a Reply