Keš za vožnju biciklom? Zagađeni Milano želi da plati građanima vožnju bajkom na posao ( A Beograd?)

Ovaj naslov bi ustvari, posle 60. jubilarne Kritične mase, održane u Beogradu u subotu, 26.03.2016. trebao da bude…Beogradski biciklisti se mole na Brankovom mostu za Ostavku gradonačelnika, jer od popravke istog nema ništa već tri godine. 
Loša infrastruktura, nikakvi benefiti za bicikliste, gužva u saobraćaju, zagađenje, loš odnos prema biciklizmu uopšte, sa malim kozmetičkim izletima srpke političke elite kad joj je to potrebno za promovisanje održivog razvoja i svoj imidž evropskog političara, takvo je stanje u Beogradu kad je o biciklistima reč. Da ne pominjem izveštaje zvaničnih, sada, na žalost, kontolisanih medija, koji su subotnje zagušenje na Brankovom mostu, prema centru, prebacili na sasvim drugi kolosek, ne bi li se biciklistička pitanja minimalizovala. Jer čega nema u medijima…nije se ni dogodilo. A na našoj vožnji u kojoj je učestvovalo više od 300 biciklista (malo li je za hladno martovsko predvečerje) je isključivo navedenoU avgustu 2016. godine navršiće se tri godine od kako je ogradom zatvorena pešačko-biciklistička staza na uzvodnoj strani Brankovog mosta. Na upit građana kada će ovaj problem biti rešen gradske vlasti odgovaraju solomonski, da popravka košta puno i da će razmotriti kada će se pristupiti istoj, bez ikakvih konkretnih rokova.
Ono što međutim bode oči je da se problemi na automobilskoj infrastrukturi rešavaju urgentno, tako da nezvanične tvrdnje o oštećenjima celog mosta zvuče u najmanju ruku neubedljivo. 
Prosečnom posmatraču bi se pre učinilo da gradskim vlastima pešaci i biciklisti baš i nisu prioritet, jer eto, oni mogu da se guraju na drugoj strani mosta, optužujući jedni druge za netoleranciju.
Biciklisti se zbog ovoga ponovo okupljaju, a gradonačelniku Siniši Malom i gradskom menadžeru Goranu Vesiću poručuju da ukoliko za tri godine nisu bili sposobni da poprave najprometniji most u Beogradu, ili da daju rok kada će se pristupiti popravci, ili da daju ostavku.
Okupljamo se Trgu Republike u subotu 26.marta u 16:30, a u vožnju krećemo u 17h! Ponesite trubice i pištaljke, jer planiramo da ostanemo na mostu malo duže!

Ok. Emotivna sam. Imam pedeset godina i vozim bicikli ceo život i situacija je za nas bicikliste baš loša, pa nisam odolela da se oglasim na ovom mestu (tako to radimo mi, blogeri) koje sam isplanirala kao mesto za prevode evropskih standarda i rešenja, ne bi li i naše vlasti pogledale biciklističke probleme kao nešto respektabilno i kao na ljude na koje se računa, u krajnjoj liniji i u političkom smislu. Jer mi smo Kritična masa.

Za martovski tekst, odlučila sam se za lepu Italiju i jedan grad sa dosta zagađenja, a Vi, Vi čitajte između redova. 
​Tekst je orginalno objavljen u Guradianu, ove zime:
Sa svojim ozbiljnim problemom zagađenja i zloglasnim stilovima vožnje, Milano je jedva poznat kao grad prijatelj biciklsita – ali radikalna nova shema ima za cilj da se to promijeni
Poznata po Vespi, Fiatu 500S i pomalo čudnom stilu vožnje, Italija nije zemlja poznata po uspešnoj urbanoj biciklističkoj kulturi. Dok metropole severne Europe ulažuo u inovativna kako bi pridobili građane na svojim biciklima, u lepoj Italiji automobil ostaje kralj.
Ali sada, italijanski ekonomski centar, Milano, nastoji vratiti bicicletta tako što če plaćati ljude da ih voze na posao. Ovom potezu sledila je najava u decembru od € 35 miliona (£ 27m), republičkog fonda za održivim rešenjima mobilnosti, jer posle Milana i drugi delovi zemlje pogođeni su opasnim nivoom zagađenja.
U sledećih nekoliko nedelja lokalne vlasti u zemlji će se početi takmičiti za državni novac, u Milanu savetnik za mobilnost, Pierfrancesco Maran, se nada da će biti prvi u redu. Iako već postoji pokret u Milanu kako bi grad bio deo biciklističke porodice, kao što je uspešno javno korišćenje bicikala  kroz bike sharing sheme, on vjeruje da  može više da se uradi.”Nadoknada onima koji idu na posao biciklom; projekt  sličan onom u Francuskoj “, rekao je Maran. Po francuskom receptu, isprobanom 2014. godine, zaposleni su plaćeni 25 centi po kilometru, da bajkom idu na posao. Pilot na istom principu, trenutno se implementira u Massarosa, malom toskanskom gradiću u kojem učestvuje pedeset biciklista. Uz brojeve u Milanu koji će biti  verovatno znatno veći, Maranova kancelarija je predložila korištenje aplikacije za praćenje ljudi koji idu bicikom na posao: “Softver postoji; nije 100% besprekoran, ali niko ne misli dati velike svote “, rekao je on.
Maran je tražio pomoć od Politehničkog Univerziteta Milana sa Instituta mobilnosti, Eleonore Perotto, menadžera,  kako bi bili upućeni kako potencijalno postaviti shemu.
U Milanu, oni koji putuju na posao biciklom, stižu gotovo brže nego automobili, kaže Eleonora Perotto.
Jedna od ideja uključuje mehnizam za praćenje osobe i brzine putovanja, proveriti da li ona zaista ide biciklom na posao – iako je milanski gust saobraćaj, mogao bi izdržati ovaj izazov. “U gradu, oni koji putuju biciklom, rade to gotovo brže od automobila”, rekao je Perotto. Ona podržava shemu kao način promocije biciklizma u Milanu, ali priznaje da sama ne vozi na posao, zbog udaljenosti i poteškoća na ruti.
Njezino raspoloženje odražava ključni propust u predlogu plaćanja da ljudi bajkom idu na posao: da novac nije dovoljan za podsticaj. Francuskii plan je imao umerene rezultate, sa samo nekoliko stotina ljudi koji su izveli posao do kraja od više od 8.000 koji su prihvatili, a kasnije ove godine će postati jasno koliko Italijana u Massarosi je zaista prihvatilo tu ideju.
Ralph Buehler, vanredni profesor u gradskim poslovima i planiranju na fakultetu Virginia Tech u SAD-u, veruje da plaćanje vožnje mora biti u pratnji druge mere kako bi biciklizam bio realna opcija. On je naveo američka istraživanja koja kažu da je 60% stanovništva  “zainteresovana, ali anksiozna” zbog biciklizma.. Uzgred, u 2015. Milano je zabranio korišćenje automobila čak tri dana zbog rešavanje zagađenja i smoga. “Ako ne osigurate sigurno okruženje za biciklizam, samo ćete dobiti vrlo malu grupu ljudi”, rekao je Buehler. “Samo plaćati ljude da voze neće imati  puno uticaja, jer ne dotičete taj deo populacije koji su” oduševljeni, ali u pitanju.”
Dostupnost biciklističke staze, sigurno parkiralište i tuševi na poslu, su sva područja koja bi mogla uticati na spremnost ljudi da voze na posao. Relativna lakoća vožnje je takođe činilac, iako Buehler upozorava da je teško sprovoditi mere protiv automobila, pre nego nekih drugih opcija.
“Iskustvo pokazuje da se može otežati da se ljudi voze, ali je politički lakše ako imate i druge opcije. Dobre uslove za bajk, dobar javni prevoz, lako pešačenje.”
Čak i uz sve ove opcije na raspolaganju, ljudi će manje voziti bajk, ako se više podstiču da voze auto.. Holger Haubold, oficir fiskalne i ekonomske politike u evropskoj Barge Federacije, kaže kontraproduktivna shema postoji u Belgiji, pri čemu su ljudima ponudili službena vozila uz shemu biciklom na posao.
Uprkos  tome, Haubold kaže da je belgijski program za platiti ljudima da voze na posao, bio uspešan. “Fiskalni podsticaj je najdelotvornij način promovisanja biciklom na posao. Kompanije koje imaju ovaj podsticaj imaju znatno više zaposlenih koji idu biciklom na posao, od onih koji to ne čine. “Ali, on dodaje, da je širenje biciklističke infrastrukture od temeljne važnosti za uspeh programa.
U Kopenhagenu, koja  već ima neke od najboljih svetskih biciklističkih infrastruktura, malo ljudi vozi bajk kao način za uštedjeti novac na gorivo ili kao uštedu na javnom prevozu. Prema podacima iz Copenhagenize Design Company, koji savetuje vladama i organizacijama izradu gradovi biciklističkih porodica, samo 6% ljudi u Kopenhagenu vozi bajk jer je jeftin.

Glavni razlog što ljudi pedalaju svojim  putem  kroz grad, je jer je brzo i jednostavno, (56% biciklista), dok 19% njih to čini sporta radi. Samo 1% ljudi su motivisani brigom za okolinu, što je značajno u Milanu, gde se biciklizam vidi kao način za borbu protiv gradskog problema zagađenja.
Mikael Colville-Andersen, Copenhagenize glavni izvršni, ističe da loš kvalitet vazduha stavlja ljude van biciklizma.” Zagađenje stvara nepoželjno okruženje u gradu, koji ne potiče ljude da provode više vremena na otvorenom”, rekao je.
Pay-to-bicikl shema je lepa ideja, ali ako je grad pun štetnih izduvnih gasova, govoriti  ljudima da bi se vozio bajk na posao je malo smešno.”
Zagađenje  umesto motivacija postaje izgovor za političare, kao što je u Milanu, gdje je sav saobraćaj zabranjen za razdoblje u decembru zbog lošeg kvaliteta vazduha. Gradska skupština je takođe predstavila smanjenu € 1,50 dnevnu kartu za javni prijevoz.
Na kraju, Buehler ipak kaže, potencijalni biciklisti će više verovatno  odgovoriti na individualne prednosti – kao što je novac u džepu: “Mnogi ljudi su idealisti i smatraju da bi okolina  trebala biti sigurna, ali za mnoge dodavanjem ovog novca, sebična korist je dobra strategija

About the author

#politics #fantasy #literature #writing #cycling

Leave a Reply