30. oktobar 2016 u 07:03
Ljubljana – MMC RTV SLO
Gradovi su pravljeni za ljude, ne za automobile. Automobili su pre i posle Drugog svetskog rata dobili prevlast nad gradovima. Sada gradovi u svetu pokušavaju da se oslobode automobila. Ljubljana nije izuzetak. Automobili štete ljudima, okolini i javnom zdravlju, uveren je stručnjak za urbanističko planiranje Janez Koželj.
Nekada su centri gradova bili rezervisani za druženje ljudi, ne za automobile. Da li se zatvaranjem svojih jezgara gradovi vraćaju u prošlost? “Ne bih rekao. Pre bih rekao da je to povratak u budućnost. Gradovi su pravljeni za ljude, ne za automobile. Problem je bilo vreme poznato kao doba moderne pred Drugi svetski ratom i posle njega, kada su automobili dobili prevlast nad gradovima,” započinje razgovor prof. dr. Janez Koželj sa Arhitektonskog fakulteta u Ljubljani.
Stručnjak za urbanističko planiranje kaže da se urbanizam zasniva na jednoj metodi “zoniranja”, odnosno raspoređivanja delatnosti u zatvorene funkcionalne jedinice. Te jedinice su područja gde ljudi rade, stanuju i rekreiraju se. Saobraćaj je imao funkciju povezivanja tih funkcionalnih jedinica. To znači da su ljudi sve vreme putovali po gradu, bili su prisiljeni na to, – ujutro na posao, nakon toga na rekreaciju, u trgovinske centre.
Evropa je iskopirala američki sistem
Američki sistem, koji je najzastupljeniji, proširio se u katastrofalnoj razmeri i po Evropi, uveren je Koželj, koji kaže da Amerikanci sve vreme putuju, više sati do trgovinskih centara i potom nazad u naselja u kojima stanuju. “Time troše vreme, novac, uništavaju okolinu i čine da je saobraćaj sve gušći, da se automobilom sve teže negde dolazi i da ima sve više saobraćajnih zastoja na putevima.” Zato auto-putevi sa dve trake prerastaju u puteve sa tri, četiri, šest traka …Generišu novi saobraćaj i čine da se još više ljudi vozi putničkim automobilima.
Urbanista, koji je istovremeneno i pomoćnik gradonačelnika Ljubljane, kaže da trošenje vremena i postora veoma utiče na osiromašenje domaćinstava: “Prema poslednjim podacima, domaćinstva daju 28 procenata porodičnog budžeta na auto. To je paradoks.“ Između ostalog i zato što sa povećenjem saobraćaja raste i broj nezgoda, sa kojima su povezani troškovi lečenja. “Automobili neka odu iz grada. Pravljeni su za savladavanje velikih razdaljina, za dostizanje velikih brzina. U gradovima nam ne treba velika brzina. Zbog toga što živimo zajedno, zgusnuto, delatnosti se odvijaju na malom prostoru. Naročito u Ljubljani,“ kaže sagovornik, potkrepljujući svoju misao: “Za 15 minta dolazite biciklom do obilaznice, koja je granica grada. Ljubljana je grad sa malo uspona, pa je bicikl najbolje prevozno sredstvo za grad. Naročito ukoliko je još povezano sa korišćenjem javnog prevoza.“
Slovenci i automobili – to je paradoks!
Prelomni trenutak, posle kojeg su i u Ljubljani počeli da razmišljaju o zatvaranju grada za automobile, je bio u prošloj deceniji. Kriza motornog saobraćaja je postala očigledna. Zastoji na putevima su se povećavali. Pokazalo se da je mobilnost slaba. Koželj objašnjava: “Ukoliko koristimo auto, potrebno nam je više vremena da stignemo negde. Zbog premalog broja parking mesta, ni ne dolazimo tačno tamo gde bismo želeli.“ Razvoj, evolucija motornog prevoza, naročito putničkim automobilima, doprinela je zasićenju i uzrokuje krizu. ” U Sloveniji motorizacija i dalje raste. To je paradoks. Mi smo među tri države u Evropi, u kojima najstrmije i nezaustavljivo raste godišnja prodaja novih automobila. To je nacionalna katastrofa,“ kaže urbanista.
U Ljubljani će biti mesta za sve vrste mobilnosti
Poslednjih godina se sa porastom broja različitih provoznih sredstava i usluga na području mobilnosti, od deljenja automobila do Ubera, pojavio izraz multimodalna mobilnost. U Ljubljani će biti mesta za motocikliste, bicikliste i druga prevozna sredstva.
“Mesta će biti dovoljno za sve. Najvažnija činjenica je da su svi ti novi ili alternativni oblici mobilnosti prava konkurencija prevozu automobilom. Što je više toga, tim bolje,” kaže Koželj, koji kao drugu važnu stvar vidi, da se različiti oblici mobilnosti uklapaju sa konceptom zajedničkog prostora i deljenja grada. Kaže da se gradovi ne smeju prepustiti automobilima.
Automobil, koji se doveze u grad, zauzima parking mesto. Time vlasnik vozila privatizuje deo zajedničkog prostora. Isto tako i kada se doveze kući. Koželj kaže da automobil najveći deo vremena stoji i zauzima prostor, koji bismo mogli da upotrebimo za nešto drugo. Smatra da je deljenje automobila (car sharing) dobro i da je to odraz budućnosti, jer predstavlja trajnu mobilnost.
Električni bicikli su budućnost Ljubljane, takođe i za dnevne migrante
Proizvođači automobila su utvrdili da mladi ljudi više ne žele da budu vlasnici automobila, pa su počeli da ulažu u programe zajedničkog korišćenja automobila. Druga stvar su električna vozila kao i električni bicikli. Hoće li se punjači za električne bicikle i druga prevozna sredstva naći prostor u centru gradova, kao i u prestonici?
“Hoće, ne samo u centrima, već i drugde. Električni bicikli i druga prevozna sredstva omogućavaju jeftin, brz, siguran i čist vid prevoza na razdaljinama do 25 kilometara. To znači da bi u Ljubljanu na posao, u školu i zbog drugih obaveza takođe mogli da dolaze ljudi iz susednih opština,“ kaže Koželj, koji smatra, da bi se upravo na taj način rešio veliki problem dnevnih migracija u Ljubljanu, kada se gužva na putevima pravi jer u automobilu sedi samo po jedan čovek, retko dva ili više.
Urbanisti je još zanimljivija čini nova usluga LPP – a ( Ljubljanski javni prevoz), koji je počeo da nudi nosače za bicikle na autobusima. Kaže da bi to bilo zgodno za slovenačke železnice, čime bi postale prilagodljivije i proširile upotrebu svih vrsta alternativnih oblika mobilnosti: “Naš cilj je, da se automobil koristi samo tada kad je to neophodno. To je najekonomičnije i ekološki opravdano.”
Prevod: Amir Mujezinović