O Briselu

Picture

Ni u uređenoj Evropi nije sve idealno kada je reč o životu prestonica. Iako je glavni i najveći grad Belgije, nezvanično glavni grad Evropske unije, kada je reč o saobraćaju, Brisel se suočava sa čitavim nizom problema. Prema studijama dži-pi-es kompanija, najzagušeniji je grad u Evropi, pa se tamošnje vlasti trude da stanovnike ubede da voze bicikl.
Na milion stanovnika i 180.000 automobila u centru grada, u Brisel se svakog jutra slije još 220.000 vozila spolja. Autobuska i tramvajska mreža je prilično skupa, sa dobrim brojem autobusa i tramvaja (mada ne baš pouzdanog reda vožnje). Međutim, metro Brisela je verovatno najgori u svakom pogledu, od oko 20 metroa koji su uzeti za komparaciju u Evropi i Aziji. On je ružan, prljav,  smrdi, a izlazi nisu dobro naznačeni (većina nemaju ni brojeve). Čak nema neobični šarm starih metroa poput onih Budimpešte, Pariza ili Londona, jer je sagrađen 1970-ih.
Sagovornik foruma Europedija.com, Život u Briselu/ za i protiv dalje piše:“Nije ni čudo, s obzirom na malu atraktivnost metroa, da oko 75% putnika preferira udobnost svojih automobila, a samo 5% koristi autobus, tramvaj ili metro. Grad samim tim ima ozbiljne probleme u saobraćaju tokom špica – problem kojim belgijska vlada sada pokušava da se pozabavi. Između 4 popodne i 6 uveče, može da prođe više od 2 sata da stignete do autoputa od centra, što je manje od 10 kilometara. Jedan od problema u Briselu, u poređenju sa Londonom ili Tokijom, je da ako živite u lepoj stambenoj četvrti, apsolutno vam je potreban auto, jer su uvek daleko – daleko od metroa (iz očiglednih razloga), i obično ne suviše blizu autobuske i tramvajskih linija. Mnoge gradske četvrti, takođe, nemaju sve vrste prodavnica ili pogodnosti, što čini auto sve neophodnijim. Ako nemate decu ili ne trebate veliki vrt, život bliže centru je dobar, kada je javni prevoz u pitanju. “
To nam je i Beogradu poznato, zar ne? Samo nemamo metro.
Beta od 16.09 2012. navodi izjavu tadašnjeg šefa delegacije EU u Srbiji, Vensana Dežera povodom početka Evropske nedelje mobilnosti koja se sredinom septembra obeležava u skoro 2000 evropskih gradova, od 2002. godine. Dežer je naveo da je dok je živeo u Briselu, svakodnevno koristio bicikl za odlazak do posla koji je bio udaljen 11 kilometara, da je isto činio i u Zagrebu, ali da to u Beogadu nije moguće, zbog Gazele koju mora preći na putu do posla.
Brisel je pokriven stanicama za brzi najam bicikla. Sa pretplatničkom kartom na svakoj stanici možete da preuzmete bicikl i ostavite ga na sledećoj kad vam više ne treba.
Građani Brisela slažu se da je bicikl dobra alternativa, posebno kada je lepo vreme.
Alternativnim prevozom ne bave se samo vlasti, već i privatne kompanije. Firma “Ekopostal” započela je ekspresnu dostavu pisama, dokumenata i svega drugog što može da stane na bicikl. Za to je napravljen posebni, teretni bicikl, koji mušterijama u centru grada dostavlja najrazličitije isporuke – od povrća sa pijace do lekova u apoteke.
Te, 2012. godine gradski sekretar za saobraćaj u okviru već spomenute Evropske nedelje mobilnosti  je obećao da će Beograd 2020. godine imati 200 km biciklističkih staza.  Za sada ih ima 60 km. Brisel, za to vreme ima čak 404 km. Podaci su od prošle godine, kada je u Beču 13.06. održana Velo citi konferencija. Predlog stručnjaka iz Brisela za dalji razvoj biciklističkog saobraćaja i bezbednosti biciklista, pogledajte ovde. Reč je i o ulicama u kojima je dopušteno kretati se biciklom samo u jednom pravcu.

http://velo-city2013.com/wp-content/uploads/20130613_benoitdupriez.pdf
Na sajtu / www.sunbeams.eu / Expatica  David Meyer o vožnji kroz Brisel piše:
“Osvojiti Brisel
Kada sam se prvi put preselio u Brisel pre tri godine, svakodnevno sam putovao biciklom preko Place Flagei do Avenue Louise. Svako jutro bih prošao ženu koja ide u drugom pravcu, drhti na njenom novom planinskom biciklu, kacige čvrsto pričvršćene, reflektujući prsluk i svetla na sve strane, pogled terora u očima kao da je bila prisiljena da vozi u minskom polju. Shvatio sam dok sam  u nju gledao, koliko zastrašujuće biciklizam u Briselu može izgledati. Ali, verujte mi, to može da se uradi! Uz neke jednostavne smernice, biciklizam u Briselu može postati takav siguran, efikasan i prijatan način vožnje gradom, da nikada nećeš krenuti na bilo koji drugi način.
Pravila puta
Za početak, potrebno je da znate neka osnovna pravila.
Bicikli su dozvoljeni u oba smera u gotovo svakoj ulici u Briselu. Za jednosmerne ulice, to znači da sve dok znak kaže “Ekcepte / Uitgezonderd” sa slikom bicikla, možete voziti u suprotnom smeru. Studije su pokazale da ne postoji povećanje nezgoda na ovakvim putevima.
U suprotnom, biciklisti su u obavezi da poštuju ista pravila kao automobili: davanje prednost pešacima i vozilima koja ulaze sa desne strane, zaustavljanje na crveno svetlo, i poštovanje svih saobraćajnih znakova. Bicikli ne mogu ići trotoarom. Tamo gde postoji određena biciklička staza, bicikli su u obavezi da je koristite  – mada ako se deli sa pešacima, pešaci imaju pravo prvenstva prolaza.
Jednom kada počnete vožnju bicikliom, primetićete da su neke ulice više bicikl -prijateljske od drugih, a postoje neke raskrsnice koje treba izbegavati po svaku cenu.
Najbolji način da pronađete svoje biciklističke pravce je da pogledate mapu biciklističkih staza u Briselu, na raspolaganju za prodaju u nepromočivom štampanom ili za besplatno preuzimanje. Mapa pokazuje konture brda i takođe kodova ulica grada u smislu njihove otvorenosti za bicikle. To može izgledati malo komplikovano u početku, ali kada naučite kako da je pročitate, nećete napustiti kuću bez nje.
Bezbednost
Vožnja bicikla u Briselu je generalno veoma bezbedna. Prema studiji
koju je sproveo Brisel, čak i kada dođe do nesreće, devedeset posto nisu dovoljno ozbiljne da zaslužuju čak poziv hitne pomoći. Vodeći uzrok nesreća? Vozači otvaraju vrata automobila u prolazu pored bicikliste. Iz tog razloga, zakon dozvoljava biciklistima osamdeset centimetara prostora između svojih bicikala i parkiranih automobila – ne ustručavajte se da ga uzmete, bez obzira da li smetate vozačima iza!
I naravno, biciklisti mogu da se zaštite. Reflektujući prsluci i svetla, na primer, mogu napraviti veliku razliku, pogotovo kada vozite noću (iako većina dođe do nezgode tokom dana). U većini nezgoda, studija je otkrila, biciklisti nisu nosili reflektujuće prsluke.
Šlemovi su još jedan važan element bezbednosti. Teško da se ne osećaš malo kao magarac kada ga nosiš prvi put, ali to spada u kategoriju bolje sprečiti nego lečiti – a jednom kad navikneš, jedva ćeš se setiti da ti je na glavi. Zvonce je suviše važno. Ono je najbolji način da ljudi znaju da dolaziš, i ono je zabavno za plašenje golubova. Grack i ProVelo, dva neprofitne organizacije koje rade na promovisanju biciklizma u Belgiji, nude nastavu bezbednosti  u biciklizmu. Za decu, oni čak nude časove biciklizma u saobraćaju sa roditeljima i deluju kao naklonjeni vozačima. Tu je Bikepooling (vvv.bikepooling.be) gde će volonteri pomoći da podesite i vozite bicikl na posao.
Najbolji korak za biciklizam? Dobijanje više biciklista na putu! Što više biciklista postoji, okruženje postaje sigurnije. Postoje neke poslednje reči koje treba reći na temu biciklizma u Briselu. Brisel ima, možda ste primetili … brda.
Da. Svi smo sedeli u automobilu i videli biciklistu i mislili bicikl je prošlost, stojeći na njegovim pedalama i grebući put do Mont des Arts ili avenije Terveuren, a svi smo mislili: “naivčine”.
Ali ću vam reći istinu, malu briselsku biciklističku tajnu: nije ni upola loše kao što izgleda. Uzbrdice su postale najbolji deo vožnje, trenutak kada znaš da ćeš dobiti u formi i da umesto sagorevanja fosilnih goriva da se vratiš kući, ti goriš kalorije, generišeš endorfin, i praviš od planete bolje mesto.
Oh, a žena koju sam viđao svako jutro? Video sam je ponovo neki dan, tri godine kasnije. Ona je letela pored mene kroz jutarnji saobraćaj na mestu Flagei, tako transformisane figure, bez straha. Da nismo bili zaustavljeni iza autobusa zajedno, možda je ne bi prepoznao. Imala je novi kurir-stil biciklističku torbu, i Eie Of The Tiger; ona je osvojila Brisel.“

Pripremila i prevela Aleksandra Nikolić Matić

Zemun, 2014.


Leave a Reply