Park(ing) day u Beogradu – Park(iranje) u toku!

Picture


Povodom globalne manifestacije Park(ing) Day koja se održava širom sveta, udruženja Ulice za Bicikliste i Ministarstvo prostora su 19.09.2014. godine uz podršku Beogradskog festivala cveca ovaj dan obeležili i u Beogradu.

U Bulevaru Despota Stefana, preko puta Ekonomske škole  zauzeli smo jedno parking mesto (bas kao sto nalažu običaji Park(ing) Day-a širom planete), postavili rolne trave i napravili travnati tepih. Svako je doneo po neku biljku , sto, stolicu i na kratko je napravljena mala zelena oaza u centru Beograda.

Akciji u Bulevaru Despota Stefana pridruzile su se i komšije,  koje već godinama pokušavaju da rese problem sa Parking servisom i bahatim vozačima. Naime, na tom delu ulice vozači se po staroj navici parkiraju ukoso, umesto podužno,  kako je i regulisano saobraćajnim znakom i na taj način otežavaju, a nekad I onemogucavaju prolaz pešacima, osobama sa invaliditetom i roditeljima sa kolicima, jer se parkiraju gotovo do fasada zgrada.

Stanari ulice Despota Stefana vise puta obracali su se Parking servisu da odnese nepropisno parkirana vozila, ali svaki put dobijaju informaciju da će oni poslati pauk vozilo, ali da ih trenutno nemaju dovoljno. Na apele gradjana da se postave stubići takođe nema odgovora. Sve to bahati vozači uveliko koriste, jer ih niko ne sankcioniše. Zato su učesnici Park(ing) Day-a simbolično prevukli krep traku preko vozila po liniji do koje bi smela da se parkiraju.

Park(ing) Day počeo je u San Francisku 2005. godine,  kada je grupa aktivista i umetnika na dva sata zauzela jedno parking mesto u centru grada i na njega postavila travu i biljke, pretvorivši ga u privremeni park. Na taj način želeli su da ukažu na značaj javnog prostora i zelenih oaza koje su u gradovima “pojela” parkirana vozila. Sada se ta manifestacija obelezava sirom sveta, pa i u Beogradu poslednje dve godine.

Sa naše, biciklističke strane gledišta, problem parkiranja u centru Beograda je problem svih korisnika trotoara i ulica, dakle pešaka, osoba sa invaliditetom, roditelja sa kolicima a i biciklista. Jer, najčešći argument gradske uprave je da u ovom delu grada za biciklističke staze i trake nema dovoljno mesta!
U Ljubljani, najnaprednijem biciklističkom gradu u bivšoj SFRJ a i u regionu danas, ovaj problem su rešavali tako što je broj parking mesta u novim javnim garažama bio praćen smanjivanjem broja parking mesta na centralnim gradskim ulicama, koje se danas zatvaraju za automobilski saobraćaj i pretvaraju u takozvani “shared space” za javni prevoz, bicikliste i pešake. Nadamo se da će Beograd učiti na ovakvim primerima.


Leave a Reply