Povodom Svetskog dana sećanja na žrtve saobraćajnih udesa

Povodom Svetskog dana sećanja na žrtve saobraćajnih udesa

U Beogradu je izložbom fotografija “Trenutak menja sve” i puštanjem belih balona ispred Skupštine Grada danas obeležen Svetski dan sećanja na žrtve saobraćajnih udesa, uz minut ćutanja za milione poginulih u saobraćaju širom sveta i njihove porodice.

Direktor Policije Vladimir Rebić je izjavio da je Svetski dan sećanja na žrtve saobraćajnih udesa prilika da se izrazi žaljenje zbog grešaka u saobraćaju, i da se nadležne institucije zapitaju da li su učinile sve da bi obezbedile povoljne uslove za saobraćaj.

Podsetio je da su najčešći uzroci nesreća neprilagodjena brzina i pijanstvo.

Direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja Jasmina Milošević rekla je da je ove godine na putevima u Srbiji poginulo 20 odsto manje mopedista, za 17 odsto smanjen je broj stradalih biciklista, nastradalih pešaka je tri odsto manje i mladih devet odsto manje.

Gradski menadžer Goran Vesić je izjavio da se lokalna vlast za smanjenje broja saobraćajnih nesreća bori ulaganjem u infrastrukturu.

Povodom Svetskog dana sećanja na žrtve saobraćajnih udesa, udruženje biciklista glavnog grada Slovenije – “Ljubljanska kolesarska mreža”, piše danas o tome šta se mora učiniti za najranjivije učesnike u saobraćaju.

Od formiranja “Ljubljanske kolesarske mreže” 2000. godine, do kraja prošle godine, u Ljubljani je pognulo 37 biciklista i 58 pešaka, a ginu i ove godine, ukazalo je to udruženje.

“Mada u ukupnom saobraćaju u Sloveniji pešaci i biciklisti učestvuju u neznatnom broju, njihov udeo je lane u statistici smrti bio čak 28% (36 poginulih pešaka i biciklista medju ukupno 130 žrtava saobraćaja), što je potpuno neproporcionalno. Pešačenje i korišćenje bicikla su najbolji osnovni, zdravi i demokratični oblici kretanja, i sami po sebi su veoma bezbedni, te zato ne pristajamo na to da su to žrtve cene napretka motorizacije”, piše “Ljubljanska kolesarska mreža”.

Udruženje dalje ukazuje da je visok udeo poginulih pešaka i biciklista posledica neprimerne saobraćajne kulture, neodgovarajuće infrastrukture i zastarelog upravljanja bezbednošću u saobraćaju, te bi opštine i država morale da učine više za povećanje bezbednosti.

“Sada čekamo da se dogodi nesreća da bismo označili ‘crne tačke; i paušalno okrivili pešake i bicikliste zbog nepažnje, nekorišćenja kacige i reflektivne odeće. Činjenica je da ljudi čine greške. Stoga moramo preokrenuti logiku i sistematski već u osnovi pokušati da se nesreće spreče pravilnim planiranjem saobraćajnih uslova”, piše u saopštenju.

Holanđani imaju pristup koji se zove “Duurzam veilig” ili “Održiva bezbednost” što se koristi već pri planiranju saobraćajne infrastrukture, a to je posebno zanimljivo u slučaju biciklističke infrastrukture.

Radi se pre svega o tome da se infrastruktura u osnovi tako projektuje da u najvećoj meri smanjuje verovatnoću nesreće, a ako do nje ipak dodje, da posledice budu što manje.

Holanđani imaju najviše biciklista i istovremeno najbolju statistiku bezbednosti biciklista u svetu u odnosu na prevaljenu udaljenost.

Taj koncept obuhvata pet principa.
Više o tome šta to znači za bicikliste u videu i blogu:
https://www.youtube.com/watch?v=5aNtsWvNYKE
https://bicycledutch.wordpress.com/…/01/02/sustainable-saf…/

Svaka žrtva saobraćajne nesreće košta 1,6 miliona eura, zbog čega je jeftinija da na to mislimo već pri planiranju, piše ljubljansko udruženje “Ljubljanska kolesarska mreža” i poziva Agenciju za bezbednost saobraćaja, opštinu Ljubljana, Ministarstvo za infrastrukturu, komesarku EU za transport – Slovenku Violetu Bulc, da preduzmu mere i promene pristup planiranju transporta.

Dan sećanja na žrtve saobraćajnih udesa ustanovilo je dobrotvorno društvo “Road Peace” iz Velike Britanije pre 27 godina, od kada raste broj organizacija koje su prihvatile taj dan, a Ujedinjene nacije su 2005. rezolucijom pozvale svet da obeležava taj dan.

Leave a Reply