Pupinov most i još nešto iz belog sveta

Picture

Kraj je godine, a u decembru mesecu, svakako se kao glavni događaj mora zabeležiti čin završetka Pupinovog mosta i konačno, posle 79 godina premošćene  leve i desne obale Dunava, tačnije Zemuna i Borče, pa dalje, veze do Zrenjaninskog puta. Beograd je konačno, posle toliko godina, dobio drugi most na Dunavu, posle Pančevačkog.
Nemam nikakvu potrebu da se ovde, na biciklističkom mestu, bavim tehničkim i putnim karakteristikama ovog mosta, koga je bez svake sumnje, sjajno imati. Radim u školi pored mosta i svaki dan gledam kako se kolona automobila i kamiona kreće istim. O prepunoj osamdeset petici da ne pričam. Verovatno će morati da uvedu i još neku liniju. Svaki dan, vozim bajs Banatskom ulicom na posao i vidim kako na stanici pred mostom ostaju putnici koji nisu uspeli da se uguraju u bus…

Kada sam se pre…sedamnaest godina iz Rume preselila u Zemun, nisam ni sanjala kakva ću iskušenja imati u vožnji bicikla. Cara Dušana, ulica kroz koju prolazi i važna biciklistička ruta je blago rečeno, strašna. Pešačke staze su loše asfaltirane, pune stepenika i podignutih ćuprija uz kuće, za automobile. Voziti džadom je skoro ubistveno. Velike brzine, gradski autobusi, kamioni…Ugrinovačka, druga žila kucavica Zemuna, još uža, još autističnija. Nigde biciklističke staze. Ni jedne jedine. Nema ih čak ni na čuvenom Zemunskom keju, gde su mi ne jednom pešaci dobacivali pogrdno ili onako…fijufiu, zavisi. Ni jedno mi nije prijalo. Svakako.
Nešto, hipotetički razmišljam, vodeći se onom da niko nije prorok u svom selu.
Kako bi bilo sjajno da postoji biciklistička staza skroz od hotela Jugoslavija, do Venecije, pa u levo Karamatinom, na primer, preko Muhara i uz Cara Dušana, pa sve preko Pupinovog mosta, a onda… Preko mosta i nasipom do Crvenke, pa starim putem do Borče i sve do…
Nadam se da kapirate na šta ciljam. Na činjenicu, naravno, da se sa leve obale Dunava, biciklistička staza završava nigde, negde dva kilometra uz put prema groblju Zbeg u Borči…

Hajde sad ovako. Nasip uz Dunav prema Crvenki je star, takođe kao i Pančevački most, osamdeset godina. Čuva, veoma uspešno, Banat od poplava. Imam sojenicu u Crvenki, pa znam. Čak i kada je bila ona stogodišnja voda, Dunav se nije prelio. Ali zato…Priroda je neverovatna. Prirodna oaza leve strane reke evidentira mnogo vrsta ptica i izuzetno retkih riba, koje se mreste na ovom području. Sitne životinje, kubici, često poplavljeni, kupinici i šumetina…Nešto sojenica i tišina u kojoj se leska reka i sa druge strane puca pogled na Zemun i punu njegovu lepotu. To je jedna sasvim druga priča od one koju imate na Adi Ciganliji, na primer. Reka je tu opaka, duboka, plovni je put. Prolaze veliki teretnjaci i turističke lepotice put Crnog mora. Bruji cela obala i nasip od njih. Priroda je divlja i ne treba je dirati. Pre četiri godine bilo je i planova da se ova zona (nešto više od nasipa, ka Pančevcu) potpuno promeni. “Početkom izgradnje mosta Zemun – Borča, zemljište na levoj obali Dunava postaće veoma atraktivno i lako dostupno. U Urbanističkom zavodu već postoji studija „Čaplja“, koja predviđa formiranje nove ekološko rekreativne zone, veličine oko 580 hektara (kao dve Ade Ciganlije) koja bi se nalazila između Pančevačkog i novog, „kineskog“, mosta, tačno preko puta Velikog ratnog ostrva.
Ova Studija, koju je radio Univerzitet u Firenci, samo je uvod u planski dokument sa čijom izradom se, prema rečima stručnjaka, mora krenuti što pre. U protivnom, može se desiti da izgradnjom mosta nastane pritisak da se područje zelene površine promeni u stambeno poslovnu zonu.”
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/200644/Prirodna-oaza-na-levoj-obali-Dunava

Pazite. Ne otvaram staru temu. Taj teren je prilično močvaran i reka ga sa zadovoljstvom plavi. Bilo je leta kada smo se kupali u dvorištu u Dunavu, a bilo je i godina kada sam dizala krevete i frižider, na veću visinu od 2,20 gde mi počinje stambeni prostor u sojenici.
Pričam o nasipu i mogućnosti da biciklom stignete od Juge do Borče za pola sata, u jednoj sjajnoj vožnji kroz novobeogradsko urbano, zemunsko tradicionalno i na kraju crvenačko divlje, prateći liniju Dunava.
Bez automobila, gužve u prevozu.
Kako je to cool, a?
O turističkim benefitima, da i ne govorim. Valjda su jasni.
A kao primer kako to stranci rešavaju, još jedan tekst o biciklizmu. Ovoga puta u Danskoj. Učinio mi se uputan primer.
Ceo tekst sam prevela sa sajta

http://denmark.dk/en/green-living/bicycle-culture/cycle-super-highway/
Biciklistički super put

Ljudi u Kopenhagenu će imati više v
remena ako voze bicikli, za rad i studiranje, zahvaljujući novoj mreži biciklističkih staza. Prvi super biciklistički put u zemlji – koji će dati biciklistima povećanu sigurnost, neometanu vožnju i eliminisati mnoge prepreke zaustavljanja, otvoren je, povezujući centar Kopenhagena sa susednim mestom Albertslundom, udaljenim 22 kilometra.
Pored narandžaste pruge na asfaltu koja označava put, biciklisti će uživati usluge kao što su pumpe za vazduh, sigurnije raskrsnice i semafori tempirani na prosečnu brzinu vožnje biciklom, sto ce smanjiti broj zaustavljanja. Inicijativa je tu, kao način da se podstakne više putovanje biciklom, čak i ako su staze  duže od 10 km.
Novootvoreni Kopenhagen-Albertslund put je prvi od planiranih. Mreža će se sastojati, kada bude završen projekat, od 26 Super (biciklo) autoputeva, koji pokrivaju ukupno 300 km. Mreža će povećati broj biciklističkih staza u Kopenhagenu za 15 odsto, a predviđa se da smanji javnu potrošnju za 40,3 miliona evra godišnje, zahvaljujući poboljšanom zdravlju.
“Eliminacija saobraćajne gužve zahteva da manje ljudi vozi i više ljudi biciklira,” rekao je Aifer Bajkal, koji je na čelu Gradskog Saveta i Uprave životne sredine grada. “Postoje ogromne koristi koje se mogu dobiti, ako možemo da dobijemo ljude da voze u i van grada. Saradnja sa našim susednim opštinama da izgrade bike-bahns je najbolja stvar koju smo uradili za bicikliste, jer smo počeli gradnju biciklističkih staza pre 100 godina. “
Ukupno 22 opštine u širem području Kopenhagena su sarađivale da izgrade novu mrežu. Još dve rute će otvoriti kasnije ove godine.
Projekat ima za cilj da proširi, poboljša i poveže postojeće biciklističke staze u Kopenhagenu, kao i poboljšanje signalizacije, tako da  putnici mogu brzo da identifikuju najlakši put na raspolaganju. Pored znakova obeležavanja nove rute, narandžasta pruga je i naslikana na terenu duž celog puta.
“Jedno od troje koji žive u Kopenhagenu kažu da bi vozili više, kad bi bilo lakše da to učine.” Vibeke Storm Rasmusen, predsednik Regionalnog saveta Kopenhagena, je rekao: “Bicikl-bahn je najbolja stvar koju možemo uraditi za sigurnost biciklista. Prava alternativa za vožnju i da još više putuju. Što više ljudi možemo podstaći na bicikl, više možemo smanjiti gužve i zagađenje. A oba će poboljšati kvalitet života u Kopenhagenu “
Pre početka izgradnje Kopenhagen-Albertslund trase, bicikliste su pitali da testiraju distancu. Njihov zaključak je bio, da njihov odlazak na posao najviše uznemiravaju crvena svetla i raskrsnice. U cilju eliminisanja tih problema, saobraćajna signalizacija duž trase je tempirana da daje biciklistima ‘zeleni talas. Tajmeri takođe ukazuju kada će se svetla promeniti. Poboljšanja, u koje spadaju i redizajniranja raskrsnica da ih biciklisti lakse pređu, koštaće 14,2 miliona DKK.
Sutra Kritična masa sa Trga republike vozi za Zemun, preko Pupina. Dođite. Sretna Vam Nova biciklistička!


1 Response

Leave a Reply