Samo ne autom

Samo ne autom

Od 16. do 22. septembra u Evropi se održava veliki događaj posvećen urbanoj održivoj mobilnosti, Evropska nedelja mobilnosti. Ove godine, nedelja je  pod sloganom “Pametna i održiva mobilnost – ulaganje u Evropu”.

Cilj za lokalnu samoupravu je, kao i sve činioce suživota, između ostalog: Uvođenje najmanje jedne nove trajne mere koja doprinosi prelasku s korišćenja privatnih automobila na ekološka saobraćajna sredstva. Ako je moguće, barem jedna mera treba biti trajna prenamena saobraćajne površine u korist pešaka, biciklista ili javnog prevoza (na primer: biciklistička ili autobuska traka, smirenje saobraćaja, ograničenje brzine).

Takođe, u igri je i organizovanje dana bez automobila, po mogućnosti 22. septembra, rezervisanjem jednog ili više prostora za pešake, bicikliste i javni prevoz tokom čitavog dana (od jednog sata pre početka radnog vremena do jednog sata nakon kraja radnog vremena).

U skladu sa istim, a uz partnersku podršku Ujedinjenih nacija za Srbiju i Fondacije Hajnriha Bela  u Beogradu je pokrenuta akcija Samo ne autom, koja poziva organizacije, firme i institucije da 22. septembra na posao krenu peške ili biciklom, kako ko više voli i da nauči što veći broj ljudi, da samo sopstvenom aktivnošću možemo da spasimo svet. Ovoga puta, pre svega, od stravične emisije štetnih gasova koji ugrožavaju planetu. Ili, lokalno, od zagušenja u saobraćaju tokom radnog dana.

Petog septembra, onog prvog kišnog dana, kada je prekinuto leto, jedan moj kolega koji svaki dan putuje na posao iz Beograda do naše škole u Zemun je na svom fejs nalogu napisao :Danas sam, sa grupom snuždenih i pokislih sugrađana – sugrađanki i saputnika – saputnica, uz pomoć GSP-a, razdaljinu od 18 km prešao za dva sata i za to vreme me je u tintaru lupila spoznaja da treba da krenem u 14h da bih dostigao osamnaesti kilometar u 17.45., uzimajući u obzir mogućnost pljuska i prastarog i raspalog autobusa”.

Zvuči li Vam poznato? Tu razdaljinu na bajku prelazim za jedan sat kroz najveću saobraćajnu gužvu. A nisam neki heroj na bajku, verujte mi.

Jedna koleginica na poslu, na koji godinama odlazim biciklom, mi je pre neki dan rekla: “Bravo!” (Ona inače živi na Novom Beogradu) “To Tvoje udruženje (UZB) je stvarno sjajno. Vi ste neki sasvim drugačiji ljudi od nas ostalih”. Kada sam je pitala šta to znači i da ona može uvek da  se priključi Ulicama za bicikliste, dodala je “Ne bih ja imala hrabrosti da bez biciklističkih staza idem na posao do Zemuna. Nemam ni tu kondiciju.  Ali, Vi, Vi ste ljudi od dela, ne od reči. Kod Vas se stvari sprovode, a ne priča o sprovođenju. Niko ne presipa iz šupljeg u prazno i obećava ono što ne može da ispuni”. Inače, radim u Saobraćajno tehničkoj školi, koja će se 22. septembra, na primeru grupe profesora priključiti akciji i na posao doći biciklom ili peške, kako propozicije nalažu.


Komentar koleginice mi je u suštini, šlagvort za priču koju želim da podelim. Priču o tome da su biciklisti u Beogradu, zaista jedan soj ljudi koji sa mnogo hrabrosti i entuzijazma donose novi dobri duh prestonici. Duh koji se brine za svoj okoliš, koji živi zdravo, koji je zainteresovan da istinski reši probleme sugrađana. I sve nas je više.

I nije sve samo zabava, sloboda u kretanju kroz zagušeni saobraćaj našeg grada i sportski život. Biti član našeg uduženja je ozbiljan društveni aktivizam, usmeren na komunikaciju sa velikim brojem gradskih struktura i organa vlasti, koje se brinu za bezbednost i saobraćajnu infrastrukturu. I ne radi se taj posao samo uoči nedelje mobilnosti, kao sada, nego tokom cele godine.

I pošto je ovo rubrika posvećena iskustvima Evrope, za kraj nešto o potencijalnim naj evropskim gradovima u 2015. kada je o  Evropskoj nedelji mobilnosti reč.  Murcia (Španija), je postavila stalke za bicikle i uvela unošenje sklopivih bicikala u autobuse, i naglasila značaj razvoja elektične mobilnosti u gradu u obliku električnih bicikala i skutera. Lisabon (Portugal) i Palma de Mallorca (Španija) su, takođe, pokazala veliku inicijativu.
Lisabon je organizovao dva zasebna događaja povodom Dana bez automobila na različitim lokacijama i implementirao novu infrastrukturu u cilju unapređenja pristupa kao i povećanja broja biciklista. Palma de Mallorca je uvela novu biciklističku infrastrukturu i obezbedila parkiralište, sprovela anketu među građanima o njihovim mobilnim praksama i ponudila karte za besplatan javni prevoz.

Uključite se u akciju Samo ne autom i učinite da i Beograd bude primer dobre prakse.

About the author

#politics #fantasy #literature #writing #cycling

Leave a Reply