Slavija za bicikliste – održana je 23. Kritična masa

Autori teksta: Dejan DrakulićMiloš Lazić
Događaj Kritična masa koji za cilj ima podizanje svesti građana o mogućnosti korišćenja bicikla kao prevoznog sredstva, ali i radi podizanja svesti o prisustvu vozača bicikla na ulicama grada, održala se po 23. put u Beogradu. Kritična masa kretala se već poznatom trasom, od Trga Republike, preko Kolarčeve ulice, Terazija, Trga Nikole Pašića, Bulevara kralja Aleksandra, Golsvordijeve, Cara Nikolaja II, Makenzijeve, uz kratku pauzu povodom posete centra Trga Slavija i dalje niz Ulicu kralja Milana preko Terazija i Kolarčeve nazad do Trga Republike.

Posebnu zahvalnost želimo da iskažemo Saobraćajnoj policiji zbog tolerancije prema svim učesnicima Kritične mase i pokazane demokratičnosti po drugi put. Pripadnici Saobraćajne policije pridružili su se skupu u samom centru Trga Slavija, postavili pitanja o prirodi skupa i uz uveravanje učesnika da se poštuju svi saobraćajni propisi, dozvolili da skup nastavi vožnju preostalom trasom od Slavije do Trga Republike. Podsećamo da je Saobraćajna policija zaustavila skup Kritična masa i 16. puta, ali je ishod takođe bio pozitivan.

Oko 70 Beograđana i Beograđanki koji su se okupili na Trgu Republike u 5 sati i ove poslednje subote u mesecu imali su priliku da vide Beograd iz nove perspektive – iz centra Trga Slavija. Ova naizgled mala zelena površina i slabo vidljivi spomenik Dimitriju Tucoviću odaju potpuno drugačiji utisak kada se na ovu zelenu površinu stupi, pritom pružajući mnogo lepši pogled na okolinu.
Zbog ovoga, Beograđane i Beograđanke bi najavljena urbana rekonstrukcija Trga Slavija trebalo da raduje. Međutim, ona je izazvala oprečne komentare stručne javnosti i predstavnika građana, prvenstveno zbog ograničenja u sprovedenom konkursu za arhitektonska rešenja u kome nije bilo dozvoljeno menjanje saobraćajne situacije. Jedan od glavnih uslova bio je i stavljanje pešaka u okvire podzemnih prolaza, pre svega radi ubrzanja individualnog automobilskog saobraćaja koji ustvari čini manjinu na ovom Trgu i svugde u gradu.
Picture

Autor fotografije: Bogdan Spasojević

Rekonstrukcija Slavije samo zbog ukrasa

Dana 4. februara 2013. godine, predstavnici udruženja Ulice za bicikliste bili su u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je održana izložba idejnih radova za urbanističko rešenje Slavije. Ona je prethodila javnoj debati o nagrađenim radovima i o problemima, vezanim za rekonstrukciju gore pomenutog trga. Dejan Vasović (gradski arhitekta), Predrag Udrarčević (Agencija za investicije), Svetlana Dimitrijević (Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda) i dvojica predstavnika Društva arhitekata Beograda Ivan Rašković i Miloš Komlenić odgovarali su na pitanja i kritike.
Inženjer saobraćaja i član Udruženja ljubitelja železnice Karlo Polak obratio se građanima, rekavši kako su na ovom trgu ugroženi svi vidovi saobraćaja osim automobilskog. Govorio je o podzemnim pešačkim prolazima kao rešenju koje je zastarelo. Po njegovim rečima, poslednji su izgrađeni ’70-ih godina i svi moderni gradovi već odavno izbegavaju ovakvo ˝rešenje˝. Neki od razloga za to su što  građani podzemne prolaze smatraju nebezbednim i nehigijenskim, kao i da je na osnovu različitih studija dokazano da pešaci doživljavaju prolazak kroz podzemni prolaz kao pešačenje po ˝ravnom˝ od 1 ili više kilometara. Na sve ovo, žiri je odgovorio da je u pitanju urbana obnova koja podrazumeva ukrašavanje trga, opremanje mobilijarom i slično, bez menjanja saobraćajne situacije, dodavši da je ovakvo rešenje odobrio Sekretarijat za saobraćaj.
Picture

Autor grafike: Miloš Lazić

Sekretarijat za saobraćaj se ne interesuje za Slaviju

Kao i uvek, postavlja se logično pitanje – zašto Sekretarijat za saobraćaj ne pokazuje nikakvo interesovanje za saobraćajno uređenje najvažnije gradske raskrsnice? Ukoliko se Trg Slavija rekonstruiše po donetim planovima, pored direktnog ugrožavanja pešaka (pogotovo onih slabije pokretnih) proterivanjem pod zemlju, vozačima bicikla će kretanje ovim kružnim tokom biti u potpunosti onemogućeno.
Pored toga, postizanjem željenog cilja ubrzanja motornog saobraćaja na ovoj lokaciji neće se doprineti smanjenju saobraćajnih gužvi. Trg Slavija je okružen uskim ulicama u kojima će se ponovo stvarati saobraćajni “čepovi”, što onda uslovljava proširenje ovih uskih ulica i tako u nedogled. Nastavkom širenja infrastrukture za individualni automobilski saobraćaj, najneefikasniji i najneodrživiji vid prevoza u gradovima, samo se poziva još veći broj automobila na ulice i tako umanjuje bezbednost za pešake i efikasnost javnog prevoza koji procentualno svakodnevno ostvari mnogo više kretanja građana nego što se to čini automobilima.
Umesto toga, Sekretarijat za saobraćaj bi trebalo da pristupi donošenju novog saobraćajnog rešenja koje bi trebalo izvesti pre izvođenja radova na ukrašavanju trga. Uticajna grupa Imamo plan ranije je predlagala dobra, jednostavna i lako izvodljiva rešenja za saobraćajno uređenje Slavije, koja su podrazumevala pomeranje središnje ose kružnog toka i izmeštanje tramvajskih šina iz njega (slika desno).
Picture

Autor grafike: Jug Cerović

Kada Beograd postane grad jednakosti u saobraćaju, kada osmogodišnjak bude išao biciklom u školu,  osoba sa invaliditetom bude imala put bez prepreka, kada se vozaču bicikla bude ustupala prednost u kružnom toku, a vozači automobila imali uvek slobodno parking mesto na obodu centra grada po pristupačnoj ceni i efikasan javni prevoz do samog radnog mesta, tada kada se oseti ekonomski boljitak ovakvog planiranja grada i pospešivanja saobraćajne kulture u kojoj ne vlada “zakon jačeg”, biće smisla i sredstava za  ukrašavanje okruženja ovakvih saobraćajnih površina.
Autori teksta: Dejan DrakulićMiloš Lazić
Ovaj članak preneli su i:

BikeMagazin – Održana je 23. Kritična masa

Beogradska kritična masa (23) 2013 – Savremeni sport.com

23. Kritična masa – Slavija za bicikliste – Bajsologija

2 Responses
  1. dex

    Au koji je ovo ljubitelj zeleznice koji se uzasava podzemnih prolaza,pa ispod Slavije je predvidjena metro stanica i cela podzemna etaza mora da se gradi po svim standardima za metro..dok bi gradska vlast koja je za Lrt, rado to videla samo kao pesacki prolaz, e nece moci..

  2. Polak Karlo

    Подземни пролази се овде праве ради благог повећања капацитета аутомобилског саобраћаја, а сатирући пре свега пешачки, бициклистички и остали саобраћај. Повећања капицитета аутомобилског саобраћаја у центрима великих градова су исто што и сипање воде у море, и решење које намеће Завод за урбанизам ће упропастити трг и погоршати живот грађана. Метро са овим нема везе. У најбољем случају, метро станица на Славији ће бити у функцији за 10 година, а већ имамо много нехуманих подземних пролаза у којима већ деценијама ни м од метроа. Ипак, трг Славија треба уредити као фазу у градњи метроа, али са потпуно другачијим критеријумима: непрекидно функционисање трамвајског, тролејбуског, бициклистичког и пешачког саобраћаја у току извођења радова.

Leave a Reply