Utisci sa javne rasprave povodom Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima

Nakon jučerašnje rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama ZOBS samo su se potvrdili naši stavovi da Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao predlagač, nije htelo da sasluša i uključi sve aktere zainteresovane za nove mere koje donosi.

Predstavnici auto škola, špeditera i biciklista nisu mogli da dođu do reči jedni od drugih, a predstavnik biciklista je diskriminisan jer je moderator Zlatko Belencan prekinuo kratko izlaganje predstavika Ulica za bicikliste, dok je predstavnicima špeditera i auto škola bilo dozvoljeno da govore duže, čak i mimo konteksta nacrta ZOBS.

Broj tema i trajanje rasprave su pokazali da je Radna grupa trebalo da sa predstavnicima svake zainteresovane grupe održi poseban sastanak pre pisanja predloga za nacrt izmene zakona, a da u javnu raspravu uključi širu javnost. 
Time bi se izbegli problemi kakavih je bilo juče, a dobila bi se kvalitetnija rešenja. 
Podsećamo da Radna grupa odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova nije ni odgovorilo na zahtev biciklističkih udruženja za sastanak i predlog saradnje u oktobru 2014. godine.


U vezi s predlogom da se u ZOBS uvede obaveza biciklista da noću i u uslovima smanjene vidljivosti nose svetloodbojni prsluk, predlagač te mere Vladan Nikolić nije odgovorio na pitanje predstavnika Novosadske biciklističke inicijative o tome na osnovu koje studije ili analize je predložena ta mera. Rekao je samo: “Mi smo uradili naše analize, i morate da shvatite da je ovo za vaše dobro”.

Cenimo brigu predlagača zakona, ali analize nismo videli, niti čuli na koju studiju se predlagač poziva.

Nije dovoljno samo zdravorazumsko rezonovanje da će reflektujući prsluk biti nesumnjivo podjednako efektan kao i kada ga oblače vozači kada izlaze iz vozila zaustavljenog na putu.

Efekat svetlodbojnih prsluka kod biciklista dovode u pitanje i mnogobrojne studije u Velikoj Britaniji, Kanadi i Australiji. 


One studije koje pak govore u korist svetloodbojnog prsluka kod biciklista, koriste umereniju formulaciju: “reflektujuće površine mogu smanjiti broj nesreća”, i to bez statisticckih podataka ili procenata.

Prestavnik Novosadske biciklističke inicijative nije dobio odgovor ni na pitanje o tome zbog čega je samo 25% biciklista noću pravilno osvetljeno, što potvrđuju i komentari vozača na web portalima Mondo, Blic i B92. 
Podsećamo, član 81. stav 5. ZOBS glasi: “bicikl mora da ima upaljeno jedno belo svetlo na prednjoj strani i jedno crveno svetlo na zadnjoj strani”.
Pridržavanje biciklista te obaveze, po našem iskustvu, saobraćajna policija ne kontroliše, a ona je, u ime MUP-a, predlagač nacrta novog zakona.

Predočili smo da na sajtu Evropske komisije, u odeljku o transportu stoji da su svetloodbojni prsluci noću u gradu obavezni jedino u Litvaniji
Iako je moguće da ima i novijih podataka, predlagač je svakako trebalo da se informiše o iskustvima drugih zemalja, pre no što je meru predložio, ali nismo stekli utisak da je urađena bilo kakva komparativna analiza.

Nismo naišli na razumevanje ni u vezi sa drugim primedbama biciklističkih udruženja i saveza. Predlagači su pokazali nepoznavanje evropske prakse tvrdeći da vožnja biciklista u paru, jednog pored drugog, nije nigde dozvoljena, iako smo im poslali primere zakona Nemačke i Portugalije, gde je to dozvoljeno.

Nismo naišli na razumevanje ni za ono što je biciklistima suštinski bitno: definisanje najmanjeg bočnog rastojanja izmedju motornih vozila i biciklista prilikom preticanja
Na naš predlog da se, umesto mere da se biciklista može preticati i preko pune linije, utvrdi najmanje bočno rastojanje za bezbedno preticanje, predlagači zakona su na našu izjavu da je to u Portugaliji i Francuskoj bar jedan metar u gradu, odnosno metar ipo van naselja, odgovorili samo odmahivanjem glave i osmehom!


Ne tumačeći dopuštanje da se preticanje bicikliste dozvoli preko pune linije, ukazujemo da se time postavlja pitanje zašto je ta linija uopšte definisana kao puna, i ukazujemo na opasnost po biciklistu ukoliko vozilu koje pretiče, u susret dolazi drugo vozilo, a vozač ignoriše bezbedno bočno rastojanje od bicikliste.

Zaključci:

1. Javna rasprava nije organizovana na zadovoljavajući način, nije bilo dovoljno vremena za sve teme i odgovore, a predstavnici biciklista su diskriminisani, uz oduzimanje reči.

2. Predlagači izmene zakona nisu uradili komparativne analize – poređenja svojih predloga bar sa evropskom praksom, niti izgkeda da su pri definisanju saobraćajne politike imali u vidu i biciklistički saobraćaj. 
Dobra namera ne može biti argument, mora biti potkrepljena studijama i analizama relevantnh institucija. 
Povodom toga što u Srbiji većina biciklista van naselja i dalje noću vozi neosvetljena, pitamo na kojem uzorku je urađena analiza koju je MUP pomenuo i koji su njeni rezultati?

3. Primedba na nesprovođenje već postojećih mera iz zakona ponavlja se po ko zna koji put, u našem slučaju nekontrolisanjem poštovanja obaveze biciklista da noću budu osvetljeni. 
Ako se postojeća mera ne sprovodi, uvođenje nove obaveze iste vrste je besmisleno. 
Svetla na biciklima su, za razliku od svetloodbojnih prsluka, obavezna svuda u Evropi i tu meru podržavamo.

4. Predlagači zakona nisu pokazali razumevanje za mere koje bi suštinski poboljšale bezbednost biciklista, iako smo za te mere dali primere dobre prakse iz propisa evropskih zemalja u kojima je biciklistički saobraćaj razvijen.

1 Response
  1. Boko Snajper

    Da li ce biti neki protest na temu prsluka od strane neke biciklisticke organizacije da nam se cuje glas, ili cemo samo da kukamo???

Leave a Reply