Picture

Pisala sam već o tome da bicikli vozim ceo svoj život. Toliko sam to smatrala normalnim da nikada sebe nisam ni etiketirala kao biciklistkinju, kao ni što činjenicu da sam magistrirala na ženskom pismu, nisam doživljavala kao poziciju borkinje za ženska prava, već isključivo kao okvir za teoretska razmatranja u književnosti…

Suočena sam u poslednje vreme sa agresivnim istupanjem Beograda (kako vlasti, tako i pojedinaca) u odnosu na biciklizam u raznim sferama. Uostalom, pogledajte po stranicama našeg sajta za šta se zalažemo u okviru zakonske regulative…

Nedavno je jedna žena, mojih godina (imam 50) urlala na mene u nekoj potpuno neverovatnoj situaciji, što vozim bicikli. Moram da budem ironična. Bila je mojih godina i imala jedno dvadeset kilograma viška (što mogu da imam i ja, bez problema). Vikala je, parafraziram, kakav si Ti primer deci u školi! Pogledaj se!!! (radim kao profesor u STŠ i moji učenici,deca i moj sin se, bez lažne skromnosti, ponose mnome). Rekla sam joj, da i ona treba da vozi bajk i da će biti manje nervozna…I vitkija…

Bila sam poražena grubošću i prostaklukom.

Dakle, moram da pišem o biciklizmu.

Pošto je mart i onako mesec za ženska pitanja, ovog puta sam se odlučila za jedan tekst izašao uoći 8. marta.

 

Tri žene na biciklima koje su promenile tok istorije

 

(Biciklizam je promenio prava žena, što je za uzvrat, promenilo svet)

 

 Susan B. Anthoni, čuvena vođa sufražetkinja i reformatorka ženskih prava, jednom je rekla o biciklu, “Mislim da je učinio više da oslobodi žene nego išta na svetu. On daje ženama osećaj slobode i samopouzdanja.” Antoni je  opisala imidž žene na biciklu kao “sliku slobodne, nesputane ženstvenosti.”

To može izgledati iznenađujuće da je bicikl mogao odigrati tako ključnu ulogu u pokretu za prava žena. Šta je tačno  o ovom poznatom  prevozu na dva točka, da bude neuporediv u društvenim promenama?

Sredinom 1800-ih, kada se rani pokret za ženska prava učvrstio na Zapadu, bile su jasno definisane uloge i očekivanja od  žena. Žensko mesto je da je u kući i njena uloga je takva. Ali kada su se žene pobunile protiv ovih pozicija i zahtevale mesto u javnoj sferi, bicikl je postao simbol njihove borbe za slobodu. Omogućavajući ženama da kontrolišu svoje potrebe u prevozu, ponudio je autonomiju koja je ranije bila van dometa. Vožnja bicikla razbija norme ponašanja odgovarajuće za žene od tada i najaviljuje novu eru žena koje imaju kontrolu nad svojim telima i ponašanjem.

Ali uloga bicikla kao katalizatora društvenih promena nije se tu zaustavila. Amelija Bloomer, drugi poznati advokat ženskih prava 1800-tih napravila je ženske pantalone koje su bile njen imenjak. Reforma haljine je kamen temeljac njenog rada. Bloomerova je verovali da su duge suknje i haljine koje nose žene u 1800. bile restriktivne i preopterećenje. Žena u dugim suknjama ili haljinama nisu mogle lako da voze bicikl, a žena koja nije mogla voziti bicikl je bila zaustavljena. Umesto da se obeshrabri, Bloomerova i mnoge njene savremenice, prebacile su se na pantalone tako da mogu voziti bez teškoća.
Zainteresovanima za održavanje status quo, slika žene u blumersicama je skandalozna. “Nepristojno” i “muško” ruho je bilo toliko revolucionarno u vreme kada je došlo, da se održalo kao simbol pokreta ranih ženskih prava u većem delu zapadnog sveta. Bloomerovs nije obezbedila ženama samo fizičku slobodu pokreta i veće zdravlje, već i pomak od viktorijanskog shvatanja ženstvenosti.

U proslavi meseca ženske istorije, hajde da pogledamo unazad, na tri neverovatne žene koji su oblikovale svet na dva točka.

Eni “Londonderri” Kopchovski

U 1894. Eni “Londonderi” Kopchovski nije bila drugačija od većine žena 19. veka. Jevrejski imigrant, 23-godišnja majka troje dece i savesna domaćica, Kopchovski nije bila ni biciklista ni advokat za ženska prava. Ali kada su se dva čoveka navodno kladila da nijedna žena ne može preći ceo svet na biciklu dok zarađuje $ 5,000 usput, Kopchovksi je prihvatila izazov.

Krenuvši iz Bostona u suknji na od 42 funte teškom Columbia biciklu, Kopchovski je pošla da dokaže svetu da su žene bile ne samo fizički i psihički jake, već da su u potpunosti u stanju da obezbede sebe u muškom svetu. Nosila je reklamne plakate na njenom biciklu i na njoj samoj, da zaradi novac za putovanja, pa čak i uzela prezime Londonderri kao ugovor sa kompanijom Londonderri Lithia izvorska voda. Ona je vozila kroz Evropu i Severnu Afriku i plovila na južnom Pacifiku, pre povratka u državu kroz San Francisko.

Kada je sigla u Boston 15 meseci kasnije, Londonderi je bila nova žena. Odevena u pantalone i fizički transformisana, Londonderi je postala glas – i popularna – zagovornica i biciklizma i prava žena. Njujork za svet primetio je 1895. da je njen put bio “neverovatno putovanje koje je ikada preduzela žena,” ostavljajući nemerljiv uticaj na stavove o ženama – i žena – od tog dana.

Kittie Noks

Kada je Kejti Noks ušla na godišnji sastanak Saveza američkog Vheelmen (sada Liga američkih biciklista), u 1895. i predstavila svoju člansku kartu, ona je takođe predstavila izazov za američke rasne segregacije.

Noks, bi-rasna kroj
ačica, strastvena biciklistkinja, u to vreme je imala samo 21 godinu. Bila je član Lige od 1893. Ali kada je liga donela odluku 1894. izjavljujući da samo belci mogu da budu nagrađeni članstvom, status Knokove u organizaciji je bio doveden u pitanje. Umesto da prihvati vest sedeći, Noksova ju je dobila na biciklu.

Odevena u mušku odeću i uz podršku svojih vršnjaka u biciklističkoj zajednici, Noksova je ušla u rasno segregirani društveni prostor i smireno tvrdila da je njeno pravo da bude tamo. Iako postoje suprotstavljeni izveštaji o ishodu dana – neke novine tvrde da joj je odbijen ulazak, dok su drugi rekli da je prihvaćen – njen nastup na događaju ipak je pokrenuo pitanja rase i roda u javnoj svesti.

U vreme kada je malo crnaca – i čak manje crnih žena – vozilo bicikle u SAD, Knok akcije su izuzetne. Imajući široku podršku javnosti za taj čin od oba člana crno-bele zajednice, Noksova je osporila opšte viđenje crnih ljudi i žena, prouzrokujući lokalne i nacionalne debate o rasi i polu u biciklističkom svetu i u široj zajednici.

Marija Vard

Ako bicikl nudi ženi nezavisnost, onda se puna nezavisnost može postići samo kroz potpunu odgovornost za svoj bicikl. To je bila ideja Marija Vord.  “Biciklizam za dame,” definitivni je vodič za biciklizam za žene objavljen 1896. godine. Vardova je  imala cilj oslobađanja žena od oslanjanja na muškarce, učeći ih sve što treba da znaju o kupovini, vožnji i održavanju bicikla.

Dok su skoro sve žene savladale domaće poslove i  tehničke veštine kao što je šivenje, za više mehaničke veštine kao što je biciklizam, su mislili da treba da  bude domen muškaraca. Vordova je tvrdila da su žene bile ništa manje sposobne od muškaraca, kako piše u uvodu “Žene i alati,” “Smatram da svaka žena koja je u stanju da koristi iglu ili makaze, može koristiti druge alatke podjednako dobro.”

“Bicicling za dame” pokriva sve od izbora bicikla do biciklističkog bontona, zakona mehanike i fiziologije, pružajući ženama alate koji su im bili potrebni – oba i doslovno i figurativno – da voze svoj put do slobode.

Kreatori moderne istorije

Dok je biciklistička pomama od kasnih 1800-ih predstavljala prekretnicu za žene, to nipošto nije bio kraj priče. Neverovatni koraci napravljeni od ranih ženskih prava i advokata biciklistkinja otvorili su put za moderne žene i muškarce koji će da uzdrmaju status quo i otvaraju put za čistije, zdravije i vibrantnije zajednice na globalnom nivou.

Povodom proslave doprinosa žena u biciklističkom zagovaranju i izvan, Liga američkih biciklista je domaćin godišnjeg Nacionalnog foruma o ženama i biciklizmu i Nacionalnom Bike samitu, marta 10 – 12, 2015. u Vašingtonu.

Ovogodišnji Forum, tematski Bikes + Žene = Velike ideje, nastoji da podstakne više žena da preuzmu liderske uloge u pokretu. Forum uključuje govore i radionice žena kao što je Liz Jose iz WeBikeNYC, Marthe Roskovski People for Bikes, Rue Mapp iz Outdoor Afro, i niz drugih raznovrsnih i moćnih glasova žena širom svetskog pokreta biciklista.

U Zemunu, pripremila i prevela mr Aleksandra Nikolić Matić 

http://momentummag.com/three-women-changed-course-history-bicycle/


About the author

#politics #fantasy #literature #writing #cycling

Leave a Reply