Nedavno smo imali priliku da na RTS čujemo izjavu jednog članova od Radne grupe za izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja. Ona je glasila da i kamioni i traktori već imaju svetla, pa je propisano da budu dodatno obeleženi reflektujućim površinama ili rotacionim svetlom, a u vezi sa najavom obaveze nošenja svetloodbojnih prsluka za bicikliste u noćnim uslovima.
Takođe, isti taj član Radne grupe je je, kako su prenele Novosti, izjavio da: „Prošle godine, od ukupno 50 biciklista koji su poginuli u Srbiji, njih 26 je stradalo u večernjim satima. Iako zakon propisuje da biciklisti moraju da imaju osvetljenje na prednjoj i zadnjoj strani to često nije slučaj. Zbog toga, smatra Okanović, najbolje rešenje je obavezno nošenje fluoroscentnog prsluka, kako bi oni uvek bili vidljivi na drumu”.
Iako verujemo da iza ovih izjava stoji dobra namera, ne možemo da se ne zamislimo šta bi sledeće mogli da očekujemo iz iste kuhinje?
Prvo, između članova Radne grupe očigledno postoji neslaganje. Gospodin Vladan Nikolić iz Uprave saobraćajne policije, predlagač mere obaveznog nošenja svetloodbojnih prsluka u noćnim uslovima za bicikliste je na javnoj raspravi u Beogradu 19.02.2015 u godine izjavio da se mera predlaže jer je procenjeno da su biciklisti i pored obaveznih svetala koja imaju na biciklama ugroženi , te je neophodno da im se uvede nova obaveza. Osim što izjava nije saglasna sa izjavom gospodina Okanovića iz Novosti, ona nije ni potkrepljena dokazima, iako su još pre mesec dana na javnoj raspravi u Novom Sadu od gospodina Nikolića tražene analize na osnovu kojih se tvrdi da “osvetljenom biciklisti prsluk čuva glavu”.
Drugo, očigledno je da je i sam pristup predlagača pogrešan, jer koristeći analogiju sa kamionima I traktorima pokazuje nerazumevanje socijalnog konteksta biciklističkog saobraćaja I bezbednosti biciklista.
Iako je namera ove izjave bila da se ukaže kako svetlo nije dovoljno kao bezbednosna mera, predlagač nam umesto dokaza za svoju tvrdnju nudi vrlo nezgrapnu analogiju između bicikliste sa jedne strane, i kamiona i traktora sa druge. Ono što predlagač očigledno ne razume je potreba da se u očima vozača automobila biciklista humanizuje, odnosno predstavi ranjivijim, a ne ravnopravnim grdosiji teškoj 20 tona, koja samo vazdušnim vrtlogom koji pravi pri kretanju može oboriti tog istog biciklistu. I na kraju, ne bi li bilo logično da onda i svi automobili imaju dodatne reflektujuće oznake?Treće, tvrdimo da se standardizovano svetlo od 2 kandele vidi na 700 metara, dok se reflektujući prsluk obasjan kratkim svetlima automobila vidi na najviše 100 metara. Podsećamo, podzakonskim aktom je propisano da kratka svetla ne smeju osvetljavati put na dužini većoj od 80 metara.
Sve ovo pokazuje nam da su se predlagači zaleteli sa predloženom merom, koju biciklistička udruženja nikako ne mogu podržati. Zamislite da morate da nosite reflektujući prsluk na Adu Ciganliju, jer ste planirali da se vratite predveče? Ili da oblačite uveče reflektujući prlsluk ako ste izašli da se sa vašim detetom ili prijateljima provozate pored Zemunskog keja? Sa pravom moramo da se zapitamo kome će Radna grupa ispostaviti račune ako ovakva mera smanji broj biciklista, jer neće hteti da oblače prsluk ili će ih ova mera pokolebati da voze bicikl?
Postoji I velikа verovаtnoćа dа ovаkvа zаkonskа odredbа bude u potpunoj suprotnosti sа stаvom 3 člаnа 4.2 Nаcrtа Nаcionаlne strаtegije o bezbednosti sаobrаćаjа koji glаsi „Smаnjenje strаdаnjа biciklistа u sаobrаćаju koje je potrebno ostvаrivаti pаrаlelno sа promocijom njihovog većeg učešćа u sаobrаćаju.”
