Ljubljana se danas smatra jednim od najlepših mesta za posetu u Evropi. Međutim, pozitivna slika o tom gradu nije nastala sama od sebe: rezultat je obimnog procesa promena koji je Ljubljana postigla u poslednjih 12 godina.
Ranije, 2006-2007. godine, nagli porast motorizovanog saobraćaja rezultirao je sve većim i većim brojem putovanja automobilom na ulicama, čak i u samom srcu Ljubljane, čuvenom Tromosovju i Prešerenovom trgu.
Kao odgovor, grad je 2007. usvojio svoju Viziju 2025 s ciljem da postane održiv i ugodan grad za život. Deo vizije je bilo pretvaranje centra grada iz mesta gde dominira motorizovani saobraćaj, u pešačku oblast koja će podjednako privući stanovnike i posetioce. Promene u javnom prostoru započele su u samom centru grada, a motorizovani saobraćaj bio je zabranjen na Prešernovom trgu i u susednoj Volfovoj ulici, a prostor je namenjen pješacima i biciklistima. Vremenom je uspešno realizovano sve više i više projekata za pešačenje u centru, poput projekta “Kongresni market” 2011. i “Bulevara Slovenska” 2013-2015.
Ljubljana je takođe revitalizovala korito reke Ljubljanice koja protiče kroz centar grada, i poboljšala pristup preko obala reke obnavljanjem postojećih prelaza i dodavanjem novih mostova za pešake. Ovi projekti su upotpunjeni stvaranjem visokokvalitetnog javnog prostora. Završni elementi vizije bili su povezivanje pešačke mreže u centru grada s Parkom Tivoli zapadno od centra. Danas ljubljanska pešačka površina obuhvata više od 10 hektara. Proces širenja pešačenja podržali su stanovnici i drugi delovi javnosti, te on pozitivnu ocenu dobija od 88% do 95%.
Glavni faktori uspeha bili su politička podrška i kontinuitet, komunikacija sa stanovnicima i akterima, učenje i sprovođenje akcija u okviru projekata EU, kao i živo građansko društvo angažovano na unapređenju javnog prostora u Ljubljani.
Kontekst
Ljubljana je glavni grad Slovenije i danas ima 288.250 stanovnika. Nalazi se u centru zemlje, dom je 43.000 studenata i pruža svojim stanovnicima i posetiocima živo okruženje kulture, spojeno s arhitektonskom baštinom. Međutim, do 2007. godine mogućnost uživanja u centru grada Ljubljane bila je ograničena zbog velike količine motorizovanog saobraćaja na gotovo svim ulicama. U to vreme svakodnevno su automobili i kamioni prelazili reku Ljubljanicu koja protiče kroz centar grada koristeći Plečnikov čuveni Trostruki most. Istraživanje iz 2003. pokazalo je da je skoro 60% svih putovanja u centru grada obavljeno automobilom.
Godine 2007. novi gradonačelnik predstavio je “Viziju za Ljubljanu 2025”. Cilj vizija je pretvoriti Ljubljanu u održiv i ugodan grad za manje od 20 godina. Cilj Ljubljane bio je da postane grad koji „neguje istoriju, obezbeđuje kvalitet života, sigurnost i toleranciju, ekološki je povezan i povezan sa svojim pejsažom“. Vizija je na blizak i skladan način ispreplela koncepte održivog razvoja i urbanog planiranja. Uključena su, među ostalim ciljevima, promocija održive mobilnosti, stvaranje više zelenog prostora, nula otpada i održivi planovi za energetiku, koji su bili osnova za niz infrastrukturnih i organizacionih projekata. Sledeći ideju da se potrebe ljudi stave u središte bilo koje strategije, transportni deo politike imao je za cilj da preokrene transportnu modalnu piramidu: od većine putovanja automobilima do većine putovanja pešačenjem. Shodno tome, počelo je ograničavanje automobila u unutrašnjosti grada počev od 2007. godine.
U akciji
Ljubljana je postupno pristupila zatvaranju ulica i trgova za motorizovani saobraćaj, što je do danas donelo površinu umirenog saobraćaja veću od 10 hektara u centru grada. Javni prostor pretvoren je u pešački i biciklistički prostor da bi se stvorio prostor za život u unutrašnjosti grada. Povezanost obala reke koja protiče kroz centar grada poboljšana je izgradnjom ili obnovom mostova.
Od 2007. godine promene su počele obnavljanjem Volfove ulice i Prešernovog trga. Te promene prevazišle su uobičajene akcije jednostavnog poboljšanja uslova za pešake zabranom pristupa motorizovanom saobraćaju u te dve oblasti. Motorna vozila su po prvi put ograničena, s tim što je jedini izuzetak isporuka, za šta je potrebna servisna dozvola od 6 do 10 sati.
Još jedan veliki korak učinjen je 2011. godine preobražajem “Kongresnog marketa” u pešački prostor. Redizajn tog trga uzeo je u obzir istorijsko okruženje tog područja i pratio zahteve Slovenačkog zavoda za zaštitu kulturne baštine. Rezultat je uklanjanje automobila iz tog područja, uključujući parking mesta, što je rezultiralo potrebom za drugim parking rešenjima za stanovnike i posetioce. To je rešeno zamenom parkinga na nivou ulice novim podzemnim parkingom direktno ispod “Kongresnog marketa”. Ta garaža ima 720 parking mesta, a gotovo polovina je rezervisana za stanovnike sada pešačkog područja.
Počevši od 2013. godine, grad je obnovio glavnu saobraćajnu arteriju u blizini centra grada, bulevar Slovenska. Te godine prvi put je preuređen deo puta dužine 400 metara, koji je predat pešacima, biciklistima i gradskim autobusima. Posle hitno potrebnih kanalizacionih radova, taj deo bulevara Slovenska je trajno pretvoren u zajedničko prostorno rešenje za aktivnu mobilnost i javni prevoz. Konverzija je uključila ozelenjavanje s više od 60 novih stabala drveća. Kasnije je Cankarjeva ulica koja se ukršta s bulevarom Slovenska, pretvorena u pešačku trasu koja povezuje središte grada i područje Parka Tivoli koji se nalazi zapadno od centra.
Vremenom je Ljubljana rešavala različite potrebe pešačenja i vožnje biciklom, a ne motorizovanog saobraćaja. Pešaci i biciklisti su osetljiviji na produžavanje svog putovanja zbog obilaznica, te je zato bilo potrebno više opcija da pešaci i biciklisti pređu reku u srcu centra grada. Istovremeno, to je omogućilo revitalizaciju obeju obala reka. Grad Ljubljana je obnovio mostove fokusirajući se na potrebe aktivne mobilnosti i izgradio nove prelaze poput Mesarskog mosta, oko 150m istočno od Plečnikovog čuvenog Trosmostovja. Radovi su obavljeni na 13 mostova, od kojih je sedam potpuno novih.
Kako bi pomogao stanovnicima sa smanjenom pokretljivošću da se suoče sa izazovima većeg pešačenja unutrašnjeg grada, Ljubljana je 2009. uvela i besplatnu uslugu “Kavalir”, a danas šest električnih vozila sa po pet putničkih sedišta pruža uslugu dostupnu bilo kojem korisniku, prema čijim potrebama se biraju njihove rute.
Ljubljana je takođe značajno uložila u promociju biciklizma. U prilično retkom potezu biciklistima je dozvoljeno da voze bicikle po celom pešačkom delu grada. Suživot biciklista i pešaka zasnovan je na obostranom prihvatanju i uvašavanju i smatra se da deluje dobro. Iako nema stvarnih ograničenja za bicikliste koji koriste pešački prostor, postavljanje znakova na kritičnim tačkama podseća bicikliste da imaju u vidu bezbednost pešaka.
Štaviše, Ljubljana od 2011. godine ima funkcionalnu i popularnu šemu javnih bicikala, koja registruje više od 900.000 putovanja godišnje i može se koristiti putem integrisane kartice javnih usluga URBANA. Grad je takođe uložio u objekte “Park+Ride” kako bi se lokalnim putnicima omogućio dolazak do centra. Danas radi pet takvih objekata. Putnici takođe mogu da koriste svoje kartice URBANA na dan kupovine za dve vožnje autobusom po ceni od 1,30 €.
Ljubljana je takođe jedan od najaktivnijih gradova u kampanji Evropske nedelje mobilnosti i jedini grad koji je dva puta osvajao Evropsku nagradu za mobilnost – 2003. i 2013. godine.
Rezultati
Najznačajnije promene su direktno vidljive u centru grada: pešačka zona, zatvorena za motorizovani saobraćaj, povećana je za 620% od 2007. i sada pokriva oko 10 hektara sa dodatna tri hektara pešačke zone, ali dostupne i lokalnom saobraćaju. Ljubljanski centar grada sada nudi kvalitetniji javni prostor za razne priredbe kulture i sporta, razvoj poslovanja ili samo za druženje i provod. Strahovanje da bi velika zona koja zahteva pešačenje negativno uticala na lokalna preduzeća pokazalo se neosnovanim. Naprotiv, i poslovanje i turizam imali su koristi u istorijskom centru.
Pusle uspostavljanja velike pešačke zone, prilike u centru grada drastično su se poboljšale. U slučaju bulevara Slovenska, procena nivoa zagadjenja vazduha pokazuje da je emisija ugljenika smanjena za 70%. Štaviše, promenjeni obrasci saobraćaja nisu doneli pogoršanje kvaliteta vazduha u susednim ulicama. Nivo buke u celom području opao je za oko 6 dB.
Istraživanje mobilnosti, sprovedeno tokom razvoja najnovijeg SUMP-a u gradu, naglasilo je veliko prihvatanje politike pešačenja: oko 95% ljudi podržava tu meru, a planovi za njeno proširenje takođe se smatraju pozitivnim. Redizajn bulevara Slovenska takođe je imao veliku podršku javnosti, jer je u istoj anketi imao stopu odobrenja od 88%.
Uticaj politike pešačenja očigledan je i u promenama odnosa medju različitim vrstama saobraćaja (modal split) u Ljubljani. U poređenju sa 2003. godinom, kada je u ukupnom broju putovanja skoro 60% bilo pojedinačno i motorizovano, 2013. je taj udeo smanjen na 42%. Pešačenje je sa 19% 2003. poraslo na gotovo 35% 2013. godine. Ljubljana tako dobro napreduje ka postizanju promene obrasca saobraćaja za 2020. godinu, kada je cilj da samo 33% svih putovanja bude motornim vozilima. Usluga „Kavalir“ koja se brine za osobe smanjene pokretljivosti na pešačkom području je dobro prihvaćena i korišćena – do 2017. godine prevezla je više od 1,2 miliona putnika.
Grad Ljubljana je stekao javno i međunarodno priznanje za svoju strategiju pešačenja: grad je 2012. godine dobio “Evropsku nagradu za urbani javni prostor“ – za preuređenje obala i mostova reke Ljubljanice. Godine 2016. Evropska komisija je proglašena za “Evropsku zelenu prestonicu”. Ta titula se pokazala kao vredno marketinško sredstvo za privlačenje turista i isticanje profila tog grada medju drugim gradovima EU. Taj grad je 2003, a potom i 2013. godine, osvojio prestižnu nagradu Evropske nedelje mobilnosti.
Izazovi, prilike i mogućnosti prenošenja
Priča o uspehu Ljubljane zasniva se na mešavini niza faktora: snažnom političkom liderstvu i učenju iz iskustva u međunarodnoj razmeni i projektima, kao i živahnih lokalnih grupa građanskog društva.
Promene u unutrašnjosti grada počele su 2006. godine, za vreme mandata aktualnog gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića. Gradonačelnik je pokrenuo “Viziju 2025.” koja je bila osnova za velike promene. Aktivnosti koje vode ka zatvaranju centra grada za motorizovani saobraćaj, počele su tokom njegove prve godine na toj dužnosti, kako bi se omogućilo ljudima – i to mnogo pre sledećih izbora – da se sami uvere u prednosti, kao što su sigurnije ulice, atraktivniji javni prostor i bolji kvalitet vazduha. Štaviše, način na koji su planirani i izvedeni neki projekti, poput bulevara Slovenska, korišćen je za testiranje reagovanja stanovnika na potencijalno zatvaranje ulica.
Komunikacija sa stanovnicima i zainteresovanim stranama bila je još jedan ključni aspekt visoke stope prihvatanja promena u centru Ljubljane. Na samom početku uklanjanja motorizovanog saobraćaja, plan je bio sporan. Međutim, ostajući veran cilju, komuniciranje i navođenje ljudi da uz organizovanje priredbi koriste preobraženi prostor, pretvorili su početne negativne stavove u današnju podršku.
Ljubljana je takođe redovno učestvovala u evropskim projektima urbane mobilnosti, kao što je vođenje projekta CIVITAS ELAN u periodu od 2008. do 2012. godine. Kroz te projekte grad se upoznao s primerima najbolje prakse širom EU i rešenjima izazova urbane mobilnosti, a to mu je omogućilo da prihvata i koristi nova rešenja mobilnosti za Ljubljanu.
Štaviše, promenama u Ljubljani je koristilo živahno lokalno građansko društvo koje je takođe zainteresovano za promenu grada. Takve organizacije vodile su projekte transformacije javnog prostora, kao što je Park Tabor, koji je, od napuštene površine, organizovanjem priredbi i festivala pretvoren u dobro korišćen zeleni prostor, a koristi se i kao prostor za privremeno baštovanstvo.
Autor Klaus Kelinger / Ažurirano: 19. decembra 2019 / Objavljeno 2. januara 2020.
Detaljnije: ljubljana.si
