Imali smo prilike da vidimo 11 prezentacija na temu bezbednosti biciklista, bilo je prisutno oko 30 učesnika, između ostalih i predstavnika Ministarstva saobraćaja, Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Sekretarijata za saobraćaj grada Beograda kao i predstavnika biciklističkih saveza, udruženja biciklista, privatnih i javnih preduzeća i organizacije UNDP.
Na prezentacijama je su se mogli videti razliciti pristupi i predlozi po pitanju bezbednosti biciklista, kao i istraživanja, analize i preventivno-edukativne aktivnosti Agencije za bezbednost saobraćaja i preduzeća “Model 5”.
U zaključcima sa radionice Ulice za bicikliste su pozdravile nastojanje Agencije i drugih institucija za sprovođenje većeg broja aktivnosti koje će imati za cilj transfer znanja i najbolje prakse iz oblasti bezbednosti biciklista u saobraćaju, ali su i sugerisale veću transparentnost prilikom izrade propagandnih materijala i spotova, као i konsultovanje svih udruženja koja učestvuju u radionici u savetodavnom smislu, jer smatramo da se tako postiže veći kvalitet kampanje i bolja komunikacija sa korisnicima.
Pozdravljamo i najavu uključivanja udruženja biciklista u Radnu grupu za izmene i dopune odredaba Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Pravilnika o saobraćajnoj signalizaciji u delu koji se odnosi na biciklistički saobraćaj.
Naše udruženje je poslalo i svoj predlog za izmene i dopune Zakona o bezednosti saobraćaja koji se odnosi na biciklistički saobraćaj, možete ih videti ovde i dati svoje primedbe i predloge:
Preticanje bicikla
Trebalo bi da bude zabranjeno:
● Držanje bočnog odstojanja manjeg od 1,5 m pri preticanju bicikla (u upotrebi u Portugaliji od 24. 06. 2013., Codigo da Estrada, član 18, stavovi 1-4, u slučaju kršenja ovog pravila predviđene su novčane kazne). Slično pravilo imaju Francuska i Poljska;
● Preticanje bicikla na mestima gde je preticanje zabranjeno (puna linija, krivine, nepregledna mesta, blizina pešačkih prelaza, ispred raskrsnica ukoliko automobil skreće desno) i na mestima gde nije moguće poštovanje pravila bočnog odstojanja od 1,5 m (uske ulice, loš kvalitet puta pored desne ivice kolovoza, prilikom kretanja bicikla kroz takozvanu zonu vrata (pored parkinga). Većina ovih stavki je već zabranjena , ali se zabrana ne poštuje u praksi zbog netolerancije „jačih“ učesnika saobraćaja prema biciklistima;
● Preticanje u slučaju prisutnosti bicikla koji se kreće iz suprotnog pravca;
● Upotreba zvučnih signala prilikom preticanja bicikla osim u slučaju neposredne opasnosti, jer može izazvati paniku, promenu kretanja i pad bicikliste. U Ujedinjenom Kraljevstvu (The Highway Code, rule 112) je zabranjeno koristiti sirenu u urbanim zonama između 11:30 i 19 časova, osim u slučaju neposredne opasnosti. Slično pravilo postoji i u Francuskoj, kao i u mnogim gradovima Evrope i sveta.
Obuka vozača:
· U auto-školama edukovati vozače o preticanju biciklista i drugih ranjivih učesnika saobraćaja prema pravilu od 1,5 m, a poseban akcenat staviti na profesionalne vozače kamiona, autobusa i dostavnih vozila jer su vrlo često upravo oni izazivači fatalnih nesreća sa biciklistima, a i prema istraživanjima rastojanje prilikom preticanja je najmanje upravo u situacijama kada oni pretiču bicikliste, što je izuzetno nebezbedno, stresno i odvraća ljude od bickliranja.
Kretanje bicikala
Trebalo bi da bude obavezno:
● Ustupanje prostora od strane drugih učesnika u saobraćaju koji se kreću iza bicikla, u slučaju potrebe za prestrojavanjem bicikla, uz blagovremeno signaliziranje ove namere ispruženom rukom u pravcu željenog kretanja, što je trenutno definisano zakonom, ali se ne primenjuje u praksi zbog netolerancije “jačih“ učesnika saobraćaja prema biciklistima
Trebalo bi da bude dozvoljeno:
● Preticanje zaustavljene kolone vozila ili one koja se kreće sporije od 30 km/h, sa desne strane;
● Kretanje bicikla po kolovozu ili trotoaru, u slučaju neprohodnosti biciklističke staze (Portugalija, Codigo da Estrada);
● Skretanje bicikla desno na semaforu, iako je svetlosnim signalom prolaz zabranjen, uz ustupanje prvenstva prolaza ostalim korisnicima (Francuska, Belgija, Holandija, Nemačka, uglavnom u zonama 30, definisano saobraćajnim znakom);
● Upravljanje biciklom preko semaforizovanog pešačkog prelaza, uz poštovanje signala i brzinom kretanja pešaka, ukoliko ne postoji poseban biciklistički prelaz;
● Korišćenje kolovoza u širini od više od jednog metra od desne ivice: dok biciklista pretiče ili obilazi drugo vozilo, kada se prestrojava za skretanje levo, kada ne postoje uslovi da automobil legalno i bezbedno pretekne bicikl (npr. u uskoj jednosmernoj ulici, u skladu sa predlogom za obavezno bočno odstojanje pri preticanju), kada to zahtevaju razlozi bezbednosti saobraćaja (prolazak kroz „zonu vrata” pored parkinga, izbegavanje prepreka na kolovozu (slivnici, udarne rupe itd.);
● Kretanje biciklista u paru (jedan pored drugog), osim u slučaju smanjene vidljivosti ili kad intenzitet saobraćaja ne dozvoljava bezbedno odvijanje ovakve radnje (Portugalija, Codigo da Estrada, član 90, stav 2; Nemačka, StVO, član 2, stav 4);
● Kretanje biciklista jednosmernim ulicama u oba smera, definisano saobraćajnim znacima, sa ili bez biciklističkih traka. Pravilo se primenjuje u većini evropskih gradova i zemalja (Ujedinjeno Kraljevstvo, Belgija, Nemačka, Austrija, Mađarska, Slovenija), npr. u Briselu postoji 3113 ovakvih ulica sa 404 kilometra dužine a u Beču oko 220 kilometara; (Nemačka, Stvo, član 41, odeljak 2)
● Kretanje biciklista u autobuskim ili „žutim” trakama (Mađarska, Kresz, član 17/g; Ujedinjeno Kraljevstvo, The Highway code, rule 65).
Trebalo bi definisati:
· Biciklistički prelaz, označeni deo namenjen za prelazak biciklista preko kolovoza;
· Obavezu vozača motornih vozila prema vozačima bicikla na biciklističkom prelazu kao što je definisano u članu 99. Zobs-a za obaveze prema pešacima (Portugalija, Codigo da Estrada, član 32., stavovi 3 i 5, član 103, stavovi 1 i 2);
· Deljenu traku ili „Sharrow”, u kojoj bi znakom bicikla sa dve strelice (ševronom) u smeru kretanja bila obeležena saobraćajna traka u kojoj se mogu kretati i biciklisti sredinom iste, u skladu sa prethodno pomenutim izuzecima od obaveze korišćenja kolovoza u širini do 1 metra (Slovenija, Belgija, Češka);
· Dodatnu zaustavnu liniju ili „Bike box”, odnosno posebno definisanu zaustavnu liniju za bicikle na semaforizovanim raskrsnicama, koja bi omogućavala kretanje odnosno preticanje biciklista sa desne strane zaustavljenih vozila i njihovo zauzimanje pozicije ispred motornih vozila, tako da motorna vozila ne mogu preći za njih posebno definisanu zaustavnu liniju iza biciklista. Ovim se omogućuje bezbedno skretanje biciklista i nastavak vožnje u istom smeru (Mađarska, Kresz, član 18, h/1; Ujedinjeno Kraljevstvo, The Highway Code , rule 178);
· Zone koegzistiranja (Areas of coexistence, Quiet zones, Home zones), odnosno zone gde se ranjiviji učesnici saobraćaja mogu kretati celom širinom kolovoza, koristiti ga za bicikliranje, pešačenje i razonodu ili društvene događaje. Vozači moraju da voze sporo i oprezno da ne bi ugrozili ostale učesnike (Portugalija, Codigo da Estrada, član 78-a; Ujedinjeno Kraljevstvo, The Highway code, rule 218).
· Definisati povećanu odgovornost vozača motornih vozila, na takav način da je teret dokazivanja u slučaju saobraćajne nesreće na vozaču opasnijeg vozila. Identično pravilo bi se primenjivalo i u odnosu bicikliste i pešaka, naravno u korist pešaka. Ovakav zakon u različitim formama postoji u većini zemalja Evropske Unije, i trenutno se u Škotskoj vodi javna debata po ovom pitanju. Škotska je kao deo Ujedinjenog Kraljevstva jedna od 5 zemalja Evropske Unije u kojoj se ne primenjuje ovaj zakon
Za saradnju i predloge zahvaljujemo se udruženju Vozi Ulice iz Šapca, Igoru Raliću iz Randonneurs Serbia, Sabrini Kopf sa Instituta za kulturnu i socijalnu antropologiju Univerziteta u Beču i Jasmini Ćirić za prevod.
Autor teksta: Zoran Bukvić