i 5 decembra u Beogradu je trajala Ministarska konferencija (Izvor Energetski portal) „Inovativna rešenja za smanjenje zagađenja u Jugoistočnoj i Južnoj Evropi“, na kojoj su se okupili ministri i najviši predstavnici za oblast životne sredine država iz šireg područja regiona, radi zajedničkog iznalaženja mera za smanjenje zagađenja u ovom delu Evrope. Konferenciju je otvorio u ime domaćina, Vlade Republike Srbije i Ministarstva zaštite životne sredine, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, koji se zahvalio Programu za životnu sredinu Ujedinjenih nacija na podršci u organizaciji i prilici da Srbija bude centar okupljanja za ekološku akciju u regionu.
– Pitanje zaštite životne sredine prevazilazi okvire ekonomskih, tehničkih, i pitanja saradnje. Da bi postigli i očuvali zdravu životnu sredinu za generacije koje dolaze, mi moramo da pobedimo zagađenje. To je naša moralna obaveza, a istovremeno, najveći izazov našeg vremena i najveći izazov u našim životima. Visoki ekološki standardi znače zdraviji život za naše građane, ali i dobrobit za našu ekonomiju, istakao je ministar Goran Trivan. Za rešavanje pitanja zaštite životne sredine koja ne poznaju granice, od najvećeg značaja je da zemlje regiona nastupaju zajedno i da imaju zajedničku viziju pred UNEA 4 koja će sledeće godine biti održana u Najrobiju, naglasio je Trivan.
Zemlje regiona napravile su velike korake u oblasti politika zaštite životne sredine. Uprkos tome, još uvek se suočavaju sa ozbiljnim izazovima, posebno u vezi sa zagađenjem vazduha i voda, neregulisanim odlaganjem otpada i zagađenjem zemljišta, navodi se u nalazima izveštaja koji je za potrebe konferencije naručio Program UN za životnu sredinu.
Na konferenciji sam bila kao predstavnik našeg udruženja Ulice za bicikliste, kao posmatrač.
Prvi dan sam se lecnula, kada sam u Palati Srbija, gde se konferencija održavala, čula primer inovativnog rešenja koje su nam dali visoki gosti, predstavnici UN. Primer je bio participacija velikog giganta Mišelin u privredi Indonezije (ne guglajte broj zvezdica restorana, molim!) kao fantastičnog zelenog projekta. Indonezija je ogromna i jako siromašna zemlja, sa 18000 ostrva i četvrta po broju stanovnika na svetu. Svega 6000 ostrva je naseljeno. Mišelin je najpoznatiji svetski proizvođač gume na kojoj u velikoj meri počiva automobilska industrija. Naravno, predstavnik UN je govorio o novim šumama kaučuka koje će biti posađene, ne o novim automobilima . O njima sam mislila ja, mašući tužno rukom, biciklističkom Beogradu koji se gubio sve dalje u izmaglici moje želje da takav i samo takav bude.
Više nade sam polagala u drugi dan konferencije:
(Izvor Energetski portal) Prvog dana Konferencije ministri i visoki predstavnici iz oblasti zaštite životne sredine dvanaest zemalja Jugoistočne i Južne Evrope predstavili su planove akcija u borbi protiv zagađenja, zahvaljujući kojoj će biti razvijena i usvojena ,,Zajednička regionalna vizija za inovativna rešenja za zagađenje“. Oni su se složili da je neophodno da zajednički rade na novim merama za smanjenje zagađenja i unapređenje zdravlja stanovništva, stanja životne sredine i privrede. Drugog dana Konferencije, glavnu reč imali su predstavnici privrede, lokalne samouprave, naučnog i civilnog sektora.
Konferencija koju je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine, kopna i mora Italije predstavlja važnu pripremu za Skupštinu UN koja će biti održana u martu 2019. godine u Najrobiju, da ponovim, a koja će okupiti međunarodnu zajednicu oko identifikacije inovativnih rešenja za izazove u životnoj sredini i održivoj potrošnji i proizvodnji.
Srbija predlaže pošumljavanje, kao njen udeo u opštem boljitku glede zaštite životne sredine.
(Izvor Blic) Na podizanju svesti o važnosti zaštite životne sredine Grad Beograd kontinuirano radi, čemu svedoči i Sporazum gradonačelnika za klimu i energiju koji je nedavno potpisan, kao i odgovorno preuzimanje obaveza po pitanju smanjenja ugljen-dioksida za 40 odsto, rekao je gradonačelnik Beograda dr Zoran Radojičić na ministarskog konferenciji “Inovativna rešenja za problem zagađenja u Jugoistočnoj i Južnoj Evropi”.
Radojičić je rekao da je cilj da Beograd postane primed dobre prakse u očuvanju životne sredine i borbi protiv zagađenja, ne samo u Srbiji, već u svetu.
– Izazovi sa kojima se suočavamo po pitanju zaštite životne sredine su ogromni i o tome bi stalno trebalo da govorimo jer nismo potpuno svesni opasnosti koje donose zagađenje i neodgovorno ponašanje. Efekte klimatskih promena možemo svakodnevno da vidimo na televiziji, ali smo se mnogo puta uverili da su stigle i u naš komšiluk. Efekat staklene bašte i emisija ugljen-dioksida posledice su koje nam odavno ukazuju na neophodnost promena koje čovečanstvo mora da obavi – rekao je Radojičić.
Veliki gradovi su zasigurno najvažniji deo rešenja ovih problema i to je nešto što svi u Gradu Beogradu prepoznaju, dodao je on.
– Grad Beograd trenutno radi i na razvijanju strateškog plana koji će se baviti klimom, energijom i Beogradom kao “zelenim gradom”, što će takođe biti naš doprinos ovoj problematici. Sprega nauke, politike i društva je krucijalna za rešenje ovog problema. Nauka mora da bude apsolutno decidna kako običan čovek ne bi izgubio poverenje u naučne ustanove. Nauka se takođe mora okrenuti mladim ljudima i inovativnim rešenjima – naglasio je gradonačelnik.
Nekako sam se osećala zdravijom pre ove konferencije. Drugi dan sam saznala, od Lily Riahi da je Beograd (UNEP) izabran između ostalog, za sedište konferencije, zato što u njegovom najbližem okruženju ima čak nekoliko gradova koji su na crnoj listi najzagađenijih gradova sveta, a da je od deset najzagađenijih gradova Evrope, čak pet sa područja Balkana. Da i u Beogradu, koji je, ocena je svih visokih gostiju predstavlja grad lidera Balkana, najveći problem predstavljaju grejanje i TRANSPORT. (Izvor Mondo) U poslednjih nedelju dana u Beogradu su prekoračene dnevne granične vrednosti štetne čestice PM10, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine Reč je o prašini (PM) manjoj od 10 mikrometara u zagađenom vazduhu, koja je, kako procenjuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO), odgovorna za preuranjenu smrt više od 5.400 ljudi svake godine u Srbiji. Nevidljivi ubica, PM 10 čestice prilikom udisanja direktno napadaju respiratorni sistem i deponuju se u najdubljim delovima pluća, posebno ugrožavajući decu, trudnice, stare osobe i hronične bolesnike.
U tom kontekstu…pitam se, gde je mesto u viziji zelenog grada, novim parkinzima, uz sve ustupke automobilskoj industriji.
