Prethodnih meseci, udruženje građana Zajednička akcija za Blok 70 je pokrenulo peticiju protiv izgradnje pešačko-biciklističkog mosta od bloka 70 ka Adi Ciganliji.
UG Ulice za bicikliste, kao udruženje koje se zalaže za održivu urbanu mobilnost, ne daje blanko podršku projektu pešačko-biciklističkog mosta od blokova ka Adi Ciganiji, ali izražava zabrinutost da bi se ovakvom kampanjom gradska vlast koja i inače ne ulaže u biciklističku infrastrukturu potencijalno odvratila i od ulaganja u ovaj most. Ovde ćemo proći kroz zahteve peticije korak po korak:
Definisanje prioriteta u ulaganje u biciklističku infrastrukturu
Sveobuhvatna studija određivanja prioriteta bi verovatno pokazala da se postoje urgentnije tačke u Beogradu gde bi biciklistička infrastruktura trebalo da se unapredi, i tu bi kost-benefit analiza pojedinačnih lokacija verovatno pokazala da su povrati investicije možda i veći recimo na Brankovom mostu, Ušću, u samom centru Beograda, delovima Zemuna ili na levoj obali Dunava. Za 20 i kusur miliona evra, mogao bi da se implementira i nekoliko godina održava bajk šering sistem sa najmanje 1000 električnih bicikala, što bi sigurno donelo veći povrat investicije od projekta pešačko-biciklističkog mosta od blokova ka Adi Ciganliji, koji bi se ogledao u povećanju broja biciklističkih putovanja.
U ovom smislu, od strane investitora je propušteno je da se definiše postojeća potražnja za prelaskom reke Save na toj i na okolnim lokacijama, i da se na osnovu nje proceni potencijal za povećanje broja pešačko-biciklističkih putovanja, na osnovu koje bi se procenjivala dalja isplativost izgradnje mosta. Primer kako je to rađeno za pešačko-biciklistički most na Temzi može se naći ovde: https://www.richmond.gov.uk/media/16407/thames_bridge_feasibility_study.pdf
Sa druge strane, želje su jedno, a realnost drugo. Političke odluke se na žalost donose van dometa uticaja biciklističkih udruženja i gradska vlast se odlučila da realizuje ovaj projekat mosta kao prioritet, što ne znači da samo zbog toga od njega treba odustati. Vrlo je upitno da li će gradska vlast, za slučaj da se od ovog projekta odustane, uložiti planirani novac u urbanu mobilnost (npr. sistem deljenih bicikala, Linijski park), ili će pare izvesnije završiti u proširivanju beogradskih bulevara za još veći broj automobila.
Da bismo znali šta građani novobeogradskih i bežanijskih blokova misle o projektu mosta, potrebno je pitati znatno širi “pul” građana, od žitelja ulice Omladinskih brigada na potezu kroz blokove i njihovog bližeg okruženja, koji mahom i dalje imaju informaciju da će projekat izgradnje mosta uključivati i seču drvoreda u Omladinskih brigada i izgradnju garaže kod okretnice autobusa na kraju Oml. brigada, što više nije slučaj. Radijus putovanja na kome je bicikl brži od automobila kad se gleda putovanje od vrata do vrata je 5 km, a kad se uzme u obzir električni bicikl, radijus se povećava i na 10 km, tako da ćemo peticiju koju sprovodi Zajednička akcija za blok 70 ipak uzeti sa rezervom, jer je bilo potrebno pitati građane na širem prostornom zahvatu.
Primer određivanja lokacije
Da bi se neko ulaganje pokazalo isplativim, potrebno je uraditi prethodnu studiju opravdanosti, ili tzv. kost -benefit analzu koja bi pokazala da li se isplati uložiti u taj most i tu primedba udruženja Zajednička akcija za blok 70 stoji, jer takve studije nema. Međutim, to što studije nema, ne znači da treba odustati od celog projekta i anulirati svu do sad izrađenu dokumentaciju, ako bi nakandno izrađena studija pokazala da je most dobro pozicioniran i isplativ i tu se pristup Ulica za bicikliste razlikuje od pristupa blokovskih udruženja, kojima je primarni cilj da se most ne izgradi, a ne da se projekat unapredi. Smatramo da grad i Evropska banka za razvoj (EBRD) kao finansijer projekta treba da pruže dokaz u vidu studije koja će dokazati da je projekat za društvo isplativ i da je lokacija dobro odabrana, kroz povećanje pešačkih i bicikilstičkih putovanja, a po ovom pitanju smo se već obratili EBRD-u.
Po pitanju kriterijuma za određevanje lokacije i isplativosti mosta, mogu se videti u studijama koje su dostupne online, a ovde ih izdvajamo samo kao primer:
- Pozvezanost – most donosi novu vrednost kroz bolju povezanost delova grada između kojih postoji potreba za putovanjem
- Korišćenje – broj korisnika mosta pokazuje uspešnost projekta
- Imidž – vizueleno-estetski identitet mosta daje dodatnu vrednost samom gradu
- Zdravstveni benefit– zdravstveni sistem se rasterećuje povećavanjem broja građana koji se aktivno kreću i pritom manje oboljevaju od kardiovskularknih bolesti
- Povećana bezbednost saobraćaja – pešaci i biciklisti su u smanjenom kontaktu i riziku od konflikta sa motornim vozilima
- Cost-benefit – poslednji, ali nikako najmanje bitan kriterijum određuje isplativost ulaganja u odnosu na korist, i tu bi po mišljenju Ulica za bicikliste moglo doći do značajnih izmena obzirom na cenu projekta i širinu mosta, pošto bi ona uveliko zavisila od potražnje za prelaskom mosta u piku sezone
Da li su ovi uslovi ispunjeni, trebalo bi da se proveri u prethodnoj studiji opravdanosti ili analizi koju bi izradila EBRD kao zajmodavac za projekat mosta.
Manjak parkinga i zagađenje
Tačka neslaganja je sa udruženjima iz blokova je definitivno i tvrdnja da će most stvoriti probleme sa parkiranjem i zagađenjem. Prostim posmatranjem se da videti da je najkraća razdaljina od početka budućeg mosta sa Novog Beograda pa do plaže na Adi 1 km. Prosečno pešačko putovanje je 400 metara. Ako potencijalni prosеčni sezonski posetilac Ade ne pronađe slobodan parking tik do obaloutvrde (što je malo verovatno), putovanje mu se onda povećava u odnosu na taj 1km i to automatski smanjuje potencijal da se sa te novobeogradske strane masovno parkiraju građani koji posećuju Adu Ciganliju u piku sezone.
Garaža planirana uz sam most je baš zbog toga i izbačena iz plana na insistiranje našeg udruženja. Kategorija korisnika koji bi svojim automobilom dolazili do mosta, a dalje nastavljali sa biciklom (koji su dovezli u kolima) svakako nije ona koja bi masovno opteretila blokovski parking. Dodatno, u slučaju prebukiranosti parkiranje se može i naplaćivati a i vremenski ograničiti (osim za stanare), kao što je i ostatak grada zoniran, tako da će to obeshrabriti dugoročno parkiranje posetilaca i a samim tim i dolazak kolima do mosta. Uz ove mere, pada i tvrdnja o povećanom zagađenju, jer ipak pričamo o pešačko- biciklističkom mostu, a ne o automobilskom mostu sa 6 traka. Kada na to dodamo i potencijal da se neka od automobilskih putovanja ka Adi Ciganliji pretvore u biciklistička (ili pešačka) jer se stvorila nova opcija za lakši i brži prelazak reke, zagađenje se u tom slučaju zapravo smanjuje.
Seča drvoreda
Seča drvoreda u Omladinskih brigada, nigde nije eksplicitno (ni na bilo koji drugi način) pomenuta u poslednjoj verziji javnog uvida u projekat mosta, a ako postoje jasni dokazi da je to sečenje planirano, podržavamo građane blokova u odbrani zelenila u njihovom bloku. U suprotnom, ova stavka peticije se može se posmatrati i kao spekulacija da bi se građani senzibilisali protiv projekta mosta, ako za tu tvrdnju nema nikakvih dokaza već samo pretpostavki i nagađanja
Sezonska namena pešačko-biciklističkog mosta
U peticiji se pominje da je most “sezonski”. Identičnom tvrdnjom bismo mogli da vrednujemo i projekat linijskog parka na Novom Beogradu (koji predlaže Zajednička akcija za blok 70), ili bilo koji drugi biciklističko-pešački projekat u Beogradu, kao što je na primer biciklistička staza na Adi Ciganliji. Ovo bismo doveli u pitanje, jer se sve više građana rekreira i zimi, a jesen i proleće nećemo ni spominjati. Most bi sigurno doveo do povećanja pešačko- biciklističkih putovanja i u onim mesecima kada brodići koji inače u sezoni saobraćaju iz blokova ka Adi Ciganliji nisu radili zbog smanjene isplativosti ili loših vremenskih uslova , što je skoro pola godine(od oktobra do aprila/maja). Takođe, rekreativna namena mosta ne dovodi u pitanje njegovu isplativost, ukoliko će se broj rekreativnih korisnika zbog mosta povećati i ovo svakako treba da bude predmet kost-benefit analize, a ne pretpostavki.
6. Linijski park kao alternativa
Ulice za bicikliste podržavaju predlog Zajedničke akcije – Blok 70 za izgradnju linijskog parka koji bi bio poveznica Blokova i Ušća, duž obala Save i smatramo da izbor ne bi trebalo da bude ili jedno ili drugo, već da Beograd treba da dobije oba projekta koji nisu suprostavljeni jedan drugom, već komplementarni, naravno ukoliko analize pokažu da su isplativi za društvo.
Ulice za bicikliste svakako ovde upućuju primedbu i gradu Beogradu na projekat pešačko-biciklističkog mosta jer nije sproveo adekvatne analize kao ni prethodnu studiju opravdanosti i ostavio je prostor za spekulacije i sugerišemo da to treba popraviti. Ukoliko ne postoje adekvatan know-how na lokalu, studiju bi trebalo prepustiti konsultantskim biroima koji su se već bavili sličnim projektima širom Evrope.
