U petak, 10. oktobra, udruženja Ulice za bicikliste i Novosadska biciklistička inicijativa organizovale su drugu po redu konferenciju Traffic for All, uz podršku Fondacije Hajnrih Bel. Tokom tri panela i radionice, domaći i međunarodni gosti razgovarali su o zakonskim okvirima za bezbednost biciklista, konceptu besplatnog javnog prevoza i planovima za novi pešačko-biciklistički most između Ade Ciganlije i Novog Beograda.
Zakon o bezbednosti saobraćaja – iskustva iz Beča i Bratislave
Na prvom panelu učestvovali su Dan Kollar iz udruženja Cyklokoalicia (Bratislava) i Alec Hager iz Cycling Competence Austria (Beč). Sa domaćinima su podelili iskustva u vezi primene zakona koji biciklistima daju veću sigurnost u saobraćaju – poput propisanog minimalnog rastojanja pri preticanju i dvosmernog kretanja biciklista u jednosmernim ulicama.
Iako su predstavnici Uprave saobraćajne policije otkazali učešće na panelu u poslednjem trenutku, razgovor je otvorio važnu temu: kako da izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja u Srbiji prate evropske primere i iskustva.
Besplatan javni prevoz – između ideala i održivosti
Drugi panel okupio je učesnike iz više gradova, Louise Strauli, planerku saobraćaja iz Talina, Pear Ahrens iz londonske inicijative Free fare London i Žeroma Serodia iz francuske Unije gradova za besplatan javni prevoz i Zorana Bukvića kao moderatora i prezentera situacije na nivou grada Beograda.
Na primeru Talina i Monpeljea, koji već nude besplatan javni prevoz, panelisti su pokazali da ovaj model može biti održiv i socijalno pravedan. Kao mogući model za Beograd, predložen je francuski sistem finansiranja – doprinos poslodavaca gradskom budžetu u zavisnosti od broja zaposlenih. Cilj je jasan: očuvati visok udeo javnog prevoza, siguran izvor finansiranja i smanjenje zavisnosti od automobila.
Most ka održivoj mobilnosti – između plana i stvarnosti
Treći panel bio je posvećen planiranom pešačko-biciklističkom mostu između Ade Ciganlije i novobeogradskih blokova. Učestvovali su predstavnici Saobraćajnog instituta CIP, ekspertskog biroa Decisio iz Holandije i civilnog sektora (Nova planska praksa, Zajednička akcija-blok 70, Ulice za bicikliste).
Holandski stručnjaci su istakli potrebu za nezavisnom cost-benefit analizom projekta, ali i sugerisali da bi projekat kao takav mogao da se pokaže kao isplativ za društvo, čak i sa isključivo rekreativnom namenom mosta. Naglasili su da bi eventualna garaža uz most bila u potpunoj suprotnosti sa ciljem projekta – podsticanjem pešačkih i biciklističkih putovanja.
Ulice za bicikliste pozvale su nadležne da projekat unaprede uz stručnu podršku i da se studijom opravdanosti potvrdi njegova opšta korist za društvo, ali i potencijal za uštede prilkom izgradnje mosta.
Predstavnici Nove planske prakse Ljuba Slavković i Zajedničke akcije- blok 70 Petar Stanić ukazali su na manjkavosti planskog procesa kao što je nedostatak prethodne studije opravdanosti, postavili pitanje određivanja lokacije samog mosta i ponudili alternativna rešenja u vidu zelenih koridora koji bi duž reke Save povezali novobeogradske blokove i centar grada.
Drugi dan – radionice i razmena iskustava
Drugog dana konferencije Traffic for all, u Kulturnom centru Magacin, održana je radionica o održivosti biciklističkih organizacija. Ema Tarabochia Veršić iz Sindikata biciklista Zagreb predstavila je model sertifikovanja bike-friendly kompanija.
Učesnici su zatim upoznali domaći startup Ride and Stride, koji meri karbonski otisak zaposlenih i održivo kretanje zaposlenih, i projekat Bike Kitchen Bratislava koji je predstavio Tomaš Pesciar, koji gradi zajednicu kroz radionice i solidarnu razmenu veština. Dan smo završili sa prijateljima iz KC Magacin koji su nam pokazali ovaj prostor njegov način funkcionisanja, nakon čega je usledila zajednička biciklistička vožnja kroz Beograd.
Ka gradovima po meri ljudi
Konferencija „Traffic for All“ još jednom je pokazala koliko je važno povezivanje organizacija, institucija i stručnjaka iz regiona u cilju razvoja održive mobilnosti.
Ulice za bicikliste i NSBI nastaviće da prate izradu studija i predlažu rešenja koja Beograd i Novi Sad mogu približiti evropskim standardima – gradovima gde su ljudi, a ne automobili, u centru saobraćajne politike.
