Pridružite nam se 29.07.2023 u još jednoj, 141. po redu Kritičnoj masi! Počinjemo na Trgu Nikole Pašića u 17:30h. Ovog jula, biciklisti voze protiv klimatske krize i lošeg planiranja gradova!
RUTA: https://ridewithgps.com/routes/43808445
FB EVENT: https://www.facebook.com/events/789723933108638
Klimatska kriza izazvana ljudskim delovanjem je svetski fenomen koji ne zaobilazi ni Srbiju. Sve češće suše, vrela leta i bujične padavine su jedan od najvećih izazova u prilagođavanju gradova na klimatsku krizu.
Dok su neki od gradova, poput Kopenhagena, Amsterdama ili Seula već uveliko počeli pripreme za već postojeću i nadolazeću klimatsku krizu, Beograd (i drugi gradovi u Srbiji) ozbiljno zaostaju.
Urbanističke prakse vođene korupcijom, divljom gradnjom, nedostatkom planiranja i potpunim nedostatkom brige o javnom zdravlju i zelenim površinama su dovele do toga da je Beograd sa njegovom širom centralnom zonom, jedna neprekidna zona toplotnog ostrva.
Ove godine, na sajtu Klima101 je objavljena mapa toplotnih ostrva u Beogradu, koja je nastala kao rezultat istraživanja klimatologa sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladimira Đurđevića i saradnika Lazara Filipovića.
Kako navodi dr Ivan Simić, autor ovog teksta, “Toplotno ostrvo može uzrokovati velike probleme kada je u pitanju javno zdravlje stanovništva. One dokazano mogu dovesti do zdravstvenih problema posebno kod starije populacije i hroničnih bolesnika jer onemogućavaju normalan san i efikasno regenerisanje organizma u toku noći. Dodatno, efekat toplotnog ostrva utiče i na povećano zagađenje vazduha zbog karakteristike da veća hrapavost urbane morfologije usporava strujanje vetra.”
Urbana toplotna ostrva su nepovoljna za građane iz nekoliko razloga:
-
Visoke temperature: U gradskim centrima, gde je prisutna velika koncentracija betona, asfalta i zgrada, temperature su obično više u poređenju s okolnim ruralnim područjima. Ovo povećanje temperature čini vožnju bicikle neugodnom i opasnom za bicikliste. Visoke temperature mogu dovesti do dehidracije i toplotnog udara, što može ugroziti zdravlje građana
-
Zagađenje vazduha: Visoke temperature u urbanim područjima mogu povećati nivo zagađenja vazduha. Biciklisti, koji su direktno izloženi vazduhu, udišu veće količine štetnih čestica i gasova. Ovo povećava rizik od respiratornih problema i drugih zdravstvenih komplikacija kod biciklista ali i svih ostalih sugrađana
-
Nedostatak zelenih površina i hlada: Gradski centri često imaju manje zelenih površina, poput parkova ili drvoreda, koji bi pružili odmor i osveženje biciklistima tokom vožnje. Nedostatak ovakvih mesta znatno obara kvalitet života svih građana
Toplotnim ostrvima u velikoj meri doprinosi i loše planiranje grada koje nije održivo u kontekstu izgradnje novih sadržaja koje diktira investitorski urbanizam. Ovi novi sadržaji generišu potrebu za parkiranjem i širenje ulica potrebnnih za povećani saobraćaj privatnih automobila. Nova gradnja je često diktirana čistim profitom, i ne uzima u obzir potencijalna saobraćajna zagušenja niti stvaranje toplotnih ostrva, jer je to cena koju na kraju obično plaćaju građani.
Kako bi se smanjili negativni uticaji urbanih toplotnih ostrva na bicikliste, pešake ali i sve druge učesnike i učesnice u saobraćaju, Beograd mora preduzeti različite mere. Neke od njih su povećanje zelenih površina, unapređenje biciklističke infrastrukture i promovisanje održivih oblika prevoza kako bi se smanjile emisije i poboljšao kvalitet vazduha.
S obzirom da umesto neophodnih mera, gradska uprava radije ulaže u sivu infrastrukturu i investitorsku mafiju, moramo i ovaj mesec da izađemo na ulice da pokažemo da bez obzira na toplotna ostrva – ulice pripadaju i biciklistima.
Vidimo se 29.07.2023. na Trgu Nikole Pašića, u 17:30.
