Argumenti biciklista protiv obaveze nošenja reflektujućeg prsluka 

Predlogom nacrta Zakona o izmenama i dopunama zakona o bezbednosti saobraćaja pisci nacrta su predvideli i sledeću meru:
“Vozač bicikla, оdnosno mopeda, mora za vreme vožnje noću, donosno u uslovima smanjene vidljivosti nositi svetloodbojni prsluk“Naše udruženje smatra da je kontraproduktivna: A evo i zašto: 

1. Ne postoji studija koja sa sigurnošću potvrđuje učinak ovakve mere. Štaviše, reperezentativne biciklističke institucije kao što je na primer Evropska biciklistička federacija ne preporučuju ovu meru, pogotovo ne u urbanoj sredini, upravo zato jer nije dokazan njen učinak. Od 30 evropskih zemalja, prema podacima  koje smo mi uspeli da nađemo na internetu, samo u Litvaniji je svetloodbojni prsluk obavezan u urbanoj sredini. U još nekoliko zemalja ova mera postoji, ali isključivo noću i van naseljenog mesta.
Izvor: http://ec.europa.eu/…/doc/safetyequip_bici_rules.pdf

 

2. Takođe, postoje i studije koje ukazuju na štetnost ove mere ili preporučuju svetlodbojne površine na drugim mestima, konkrentno ispod kolena, a iznad članaka:
Wood, Joanne M., Tyrrell, Richard A., Marszalek, Ralph P., Lacherez, Philippe F., Carberry, Trent P., & Chu, Byoung Sun (2011) Using reflective clothing to enhance the conspicuity of bicyclists at night. Accident Analysis and Prevention, 45(March), pp. 726-730.http://eprints.qut.edu.au/47281/1/ Australian study of drivers trying to see stationary cyclists on a closed circuit found that fluorescent vests (without retro-reflective stripes) were not a significant improvement on black clothing at night, and that retro-reflective strips were more effective when attached to knees and ankles than on a more or less static jacket

 

3. Ova mera potencijalno može smanjiti broj biciklista iz sledećih razloga:
a) Vrućina (nekome leti prsluk može biti neprijatan za nošenje zbog vrućine)
b) Estetski razlozi (u zemljama u kojima je razvijen biciklistički saobraćaj, dakle ne samo kao sportska aktivnost već i kao vid transporta,  bicikl se promoviše tako što se ne predstavlja kao opasna i posebno zahtevna aktivnost, za koju vam nije potrebna specijalna oprema. Kreatori saobraćajne politike pokušavaju da povećaju udeo svakodnevnih biciklističkih putovanja, a obavezna dodatna oprema dokazano smanjuje broj novopečenih biciklista, što je potvrđeno brojnim studijama. A nekom je prsluk jednostavno ružan.
c) Većina biciklista nosi ranac te im navlačenje reflektujućeg prsluka predstavlja dodatni problem
d) Neki biciklisti neće imati gde da odlože prsluk kada ga ne noseSve ovo nekome ko nije biciklista izgleda kao gomila trivijalnosti, i dosta ljudi nam prigovara: “Ma vidi ih, ružan im prsluk, zar nije bitno da se spase nečiji život?”. Čak i sami biciklisti često pitaju u čemu je problem sa ovom merom, kada je za naše dobro?

 

Problem je u tome što učinak mere nije dokazan nijednom studijom ili statistikom , postoji dosta oprečnih mišljenja, kao što smo već naveli. Sa druge strane, iako razlozi za nenošenje reflektujućih prsluka mogu zvučati trivijalno, postoji studija o tome da smanjen broj biciklista utiče negativno na njihovu bezbednost:
http://www.ecf.com/wp-content/uploads/ECF_FACTSHEET4_V3_cterree_SafetyNumb.pdf

Dakle sa jedne strane imamo potencijalno smanjenje broja biciklista, a samim tim i njihove bezbednosti jer vozači nisu naviknuti na njihovo prisustvo, a sa druge strane meru čiji je učinak vrlo upitan, jer nema jasnog dokaza koji kaže “Nošenje reflektujućeg prsluka smanjuje broj fatalnih nesreća sa biciklistima za toliki procenat “, već su mišljenja podeljena!

 

4. Vozači se posebno žale na neosvetljene bicikliste, iako su postojećim zakonom svetla za bicikliste obavezna!
Član 81. ZOBS: Prilikom kretanja noću i u uslovima smanjene vidljivosti: Stav 5: Bicikl mora da ima upaljeno jedno belo svetlo na prednjoj strani i jedno crveno svetlo na zadnjoj strani.
Zašto saobraćajna policija ne kotroliše osvetljenost biciklista svuda, a pogotovo van naseljenih mesta? Nije li logično da se prvo sprovede obaveza za bicikliste da koriste obavezna i provereno efektna svetla, umesto da uvodimo dodatnu meru obaveznih reflektujučih prsluka  iako se ni trenutna ne poštuje?  A evo i zdravorazumske logike: Kada osvetlite biciklistu automobilskim farovima sa veće razdaljine, uočićete ga i pomoću svetla i pomoću reflektujućeg prsluka. Što se više budete približavali biciklisti, snop svetala automobila će više gađati donji deo bicikla. Dakle na daljini i sadašnje obavezno svetlo radi posao, a što se bliže primičemo biciklisti, njegovo svetlo je i dalje u fokusu jer se nalazi niže, kao i katadiopteri na pedalama, dok prsluk  izlazi iz fokusa jer reflektujuće površine više ne odbijaju svetlost.

 

I na kraju kao zaključak, primetno je da su pisci ovog nacrta zakona očigledno posegnuli za merom koja suštinski ne doprinosi bezbednosti biciklista. Konkretne mere koje su nam potrebne su usporavanje saobraćaja (više zona 30 i zona usporenog saobraćaja), više biciklističkih staza i traka kao i uvođenje obaveznog rastojanja prilikom preticanja biciklista su ono što suštinski povećava našu bezbednost.

Ovako, stiče se utisak da su autori pomenutog predloga nacrta zakona  posegnuli za merom koja krivicu svaljuje na ugroženiju i manju (a samim tim i manje glasnu)  grupu učesnika saobraćaja, umesto da se pozabavi sa očiglednim problemom bahatih i nasilnih vozača, koji je u Beogradu i u ostalim urbanim sredinama očigledan.O tome zašto je zahtev našeg i ostalih biciklističkih udruženja da učestvujemo u radu Radne grupe za Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbedosti saobraćaja ignorisan, ostavljamo vam da sami zaključite. Takođe, naš predlog o definisanju obaveznog rastojanja prilikom preticanja biciklista glatko je odbijen, iako se primenjuje u više evropskih  zemalja!