Kada je Berlin početkom decembra otkrio planove da će postati grad koji će još više prilagoditi infrastrukturu biciklistima i pešacima, skoro istog trena je to proglašeno za potpunu revoluciju. Predstavljen od strane Zelene partije (deo vladajuće koalicije u gradskoj skupštini), nacrt novog zakona predviđa uspostavljanje najmanje 100 km “super cikloputeva” koji će presecati grad a to je samo za početak.
Do 2025, grad će postaviti i 100 hiljada novih mesta za parkiranje bicikala, a tri mesta će biti u formi višespratnih parkirališta lociranih na najvažnijim komjuterskim tačkama. U međuvremenu, postojeća mreža gradskih biciklističkih traka, već dovoljno razvijena, ali često nedovoljno bezbedno razdvojena od motornog saobraćaja, biće rigoroznije zaštićena stubićima. Ova skromnija mreža biciklističkih uličnih traka koja trenutno zauzima 18% gradskih ulica, biće proširena na čak 30%.
Kada se ovo posmatra iz perspektive nerazvijenih biciklističkih gradova, ovaj berlinski plan izgleda veoma inspirativno, nekima čak i utopijski. 2016. godine, od 33 stanovnika Berlina koji u poginuli u nesrećama sa motornim vozilima, njih devetoro su bili biciklisti. I dok su ulice Berlina pre nekoliko decenija bile raj za pešake i bicikliste, danas je motorni saobraćaj prezagušio postojeću infrastrukturu i biciklističke trake se prave pukim crtanjem farbom po gradskim ulicama, sa vrlo malo primarne zaštite. To odvraća veliki broj građana da bicikl koriste kao primarno prevozno sredstvo, i imaju utisak da njihove ulice nude slabu zaštitu slabijim učesnicima u saobraćaju.
Prevodilac ovih redova, kao neko ko je proveo nekoliko dana u Berlinu pre par godina, nije stekao ovakav utisak, ruku na srce. Verovatno zato što svakodnevno koristi bicikl kao prevozno sredstvo po Beogradu, a Berlin, iz naše perspektive, možemo čak doživeti i kao jedan od Top 10 biciklističkih gradova Evrope. U odnosu na Beograd, naravno.
Kako bi ovu grešku ispravio, grad je posvećen ne samo kreiranju alternativne ciklo mreže u formi odvojenih superputeva, koji bi mogli premrežiti grad i koristeći bivše železničke koridore. Takođe, remodeliraće se i opasne raskrsnice koje sada koriste nebezbedna rešenja, a samo u prvoj godini preobražaj će doživeti čak deset ovih raskrsnica. U drugoj će biti uređeno još dvadeset, a svake naredne godine po čak trideset njih, sve dok bukvalno svaka raskrsnica nemačke prestonice ne bude bezbedna! Bravo za Berlin! U međuvremenu, plan je da se remodelira plan svetlosne signalizacije i javnom saobraćaju u rezervisanim trakama da prioritet u raskrsnicama kako bi se protok odvijao bez zaustavljanja (zamislite raskrsnice sa žutom trakom u kojima za javni prevoz i bicikliste ne postoji crveno svetlo).
Ovi potezi su neophodni kako bi Berlin mogao za desetak godina da dostigne Amstrerdam i Kopenhagen, koje su sebi postavili kao uzor. I dok je u ovim prestonicama učestvovanje biciklista koji bicikl koriste kao osnovno prevozno sredstvo za odlazak na posao oko 50%, Berlin ovde dobro zaostaje sa svojih “samo” 25% (kao primer, Beograd je oko 1% a Novi Sad na 3%). Procenat automobila koji učestvuju u berlinskom saobraćaju je na nivou Londona, i lošiji je od Pariza, iako se na prvi pogled to ne bi reklo. Berlin je daleko naseljeniji i veći od prestonica Holandije i Danske, ali za razliku od njih ima mnogo više prostora za pretvaranje širokih ulica i bulevara u “bicycle-friendly” grad. Zapravo, ima najbolje preduslove u celoj Evropi.
Ulice Berlina su neobično široke i prostrane za razliku od uobičajenih evropskih standarda, a imaju i široke trotoare koje sada često dele sa velikim brojem biciklista, i opet ima komfora i za jedne i za druge. Konfiguracija terena je ravna i idealna za biciklanje.
Drugi gradovi možda žude za stepenom mobilizacije koja sledi u Berlinu, koji će planove potpisati i krenuti u realizaciju planova već sa prvim radnim danima u 2018. godini. Svi veruju da će Berlin uspeti u svojoj nameri jer imaju idealne preduslove za preporod infrastrukture, kao i ekološku svest građana koja je na visokom nivou.
