“Ljudi s posebnim potrebama su kao kanarinci u rudniku uglja: ako oni u velikom broju koriste ulice, izgleda da je stanje dobro”.
London će ovog meseca zvanično, mada samo probno, priznati bicikl kao pomoćno sredstvo kretanja osoba s posebnim potrebama, te će im na osnovu toga dopustiti da koriste bicikl u pešačkim zonama.
Iskustvo i podaci te probe će biti ponudjeni drugim gradovima da bi mogli da odluče o tome šta će uraditi.
Zbog opšte pojave starenja stanovništva u svetu, stručnjaci za kretanje sve više ukazuju da bicikl, kargo-bicikl s četiri točka ili tricikl, kao “štap na točkovima”, mogu pomoći ljudima s posebnim potrebama da se samostalno kreću ulicom.
Za dve trećine ljudi s posebnim potrebama vožnja bicikla je lakša od pešačenja, jer je pritom manji bol u zglobovima, lakše im je da održavaju ravnotežu i jer imaju manje teškoća pri disanju.
Saobraćajno preduzeće Londona (Transport for London) je istraživanjem utvrdilo da 78% invalida može da vozi bicikl što 15% povremeno i radi.
Broj ljudi s posebnim potrebama koji koriste bicikl, najviše zavisi od opšte stope korišćenja bicikla u mestu gde žive.
Tako u Kembridžu gde bicikl koristi 32% gradjana koji idu na posao, što je najviša stopa medju gradovima Velike Britanije, 26% lokalnih putovanja invalida se obavlja biciklom.
U drugim britanskim gradovima gde je udeo bicikla u ukupnom broju lokalnih putovanja 0,4-0,5%, udeo putovanja invalida je samo 0,2%.
Kretanje biciklom i nizom drugih, posebnih, a sličnih vozila, smanjuje probleme usled neaktivnosti, izolacije, poboljšava mentalno stanje, smanjuje rashode za prevoz, omogućava odlazak na posao, kod lekara i društveni život – pri čemu svemu tome ljudi s posebnim potrebama imaju više teškoća nego drugi.
Jedno istraživanje je pokazalo da je višestruko veća potreba žena, starijih i ljudi s posebnim potrebama da postoji zaštićena infrastruktura za bicikliste i da su putanje medju ključnim tačkama naselja direktne, a ne zaobilazne.
Deo problema je što su većinu gradske infrastrukture projektovali zdravi inženjeri koji sasvim ne shvataju kakvu prepreku za bicikliste s posebnim potrebama predstavljaju nizovi stubova, “ležeći policajci”, ivičnjaci i stepenici. Zato se predlaže da se već pri strateškom planiranju konsultuju predstavnici osoba s posebnim potrebama.
Izabel Klement, direktorka humanitarne organizacije “Wheels for Wellbeing” (Točkovi za blagostanje) koja podstiče korišćenje bicikla za osobe s posebnim potrebama, a koja je i sama invalid, kaže da se “objekti za bicikliste grade pod pretpostavkom da svi možemo i da hodamo, da svi biciklisti voze na samo dva točka, da svako od nas može podići svoj bicikl, da može i da ga nosi, jer kako drugačije preći preko stepenica ili se popeti na most?”.
“Zajednički prostor” koji dele pešaci, automobili i biciklisti, težak je i za slabovide pešake, i za bicikliste s posebnim potrebama. Jedan univerzitetski profesor koji je invalid, objašnjava da je “zajednički prostor koji se deli s pešacima veoma velika teškoća za bicikliste s posebnim potrebama” i kaže da na takvim mestima često mora da se zaustavi, posle čega jedva ponovo krene.
Problem je i što je širina biciklističkih staza mala za posebne bicikle za invalide, a preuzak je i prostor za parkiranje bicikla na koji ne mogu stati bicikli veći od standardnih.
Posebni bicikli za invalide koštaju i koliko polovan automobil, te se predlaže uvodjenje poreskih popusta.
Američki grad Portland je, na kritiku da gradski program javnih bicikala isključuje mogućnost da ga koriste invalidi, uveo povoljno iznajmljivanje bicikala-tandema, bicikala koji se pokreću rukama, i tricikala.
Predlaže se i da se u vozovimja, metroima i drugim vozilima javnog gradskog prevoza gde već ima mesta za bicikle, predvidi mesto i za veće bicikle koje koriste ljudi s posebnim potrebama.
Potrebna je i izmena propisa koji i invalidima zabranjuju da voze bicikl trotoarom i peronima stanica, iako drugi invalidi tamo mogu proći kolicima ili motorizovanim kolicima.
Aktivisti uočavaju da su slike i jezik kojim se propagira korišćenje bicikla, takvi da isključuju ljude s posebnim potrebama, te bi i tu trebalo učiniti više da se oni podstaknu da koriste bicikle.
