“Pozelenjavanje” bulevara | 91. Kritična masa

91. kritična masa

Ovih dana smo svedoci kako Grad Beograd i Evropska banka za obnovu i razvoj zajedničkim snagama pokušavaju da “pozelene”  projekat rekonstrukcije jedne od beogradskih saobraćajnica.
Najpre da pojasnimo termin “greenwashing”. Termin naime označava pokušaj neke velike korporacije da finansira naizgled zelenu (eko) ideju beznačajnog uticaja na životnu sredinu sa idejom da bi se pokazala kao socijalno odgovorna kompanija u smislu zaštite ljudskih prava i životne sredine.

“Zeleni bulevar”

U našem slučaju Evropska banka za obnovu i razvoj planira da  Gradu Beogradu da kredit od 20 miliona evra za rekonstrukciju poteza od Zoološkog vrta do Vukovog spomenika, kroz ulice Cara Dušana, Džordža Vašingtona, 27 marta i Kraljice Marije.

Projekat je nazvan “Zeleni bulevar”, a detaljnije o istom može se naći na ovom linku, za sad na engleskom jeziku.  Dalje, u opisu projekta pod ciljevima projekta navodi se zamena i unapređenje tramvajske mreže za nove visokokapacitetne tramvaje, davanje prednosti tramvaju uvođenjem naprednog signalnog sistema i na kraju rekonstrukcija i širenje ulice radi boljeg i bezbednijeg protoka saobraćaja.

Sve zvuči lepo i logično, i pridev zeleni se sam po sebi nameće, jer se daje prioritet javnom prevozu i to pre svega tramvajima koji najmanje zagađuju. U čemu je onda zapravo problem?

Ono što je u opisu projekta samo ovlaš napomenuto je i širenje ulice. I dalje nije jasno da li će ovde zapravo doći do širenja uličnog profila, ili će prema onome što smo do sad uspeli da saznamo broj saobraćajnih traka biti povećan na račun tramvajskih “baštica”. Da pojednostavimo, automobili će se kretati i po površinama kojima se danas kreće samo tramvaj. Ono što tvrde saobraćajni inženjeri širom sveta sažeto je u kovanici “induced demand” ili  “povećana potražnja”.

Šta to znači? Naprosto, kada proširite kapacitet saobraćajnice za motorna vozila, ne dešava vam se da se postojeći saobraćaj razvrsta na novi kapacitet ulice, već se indukuje novi u vidu korisnika koji će saobraćajnicu smatrati brzom i atraktivnom. Ubrzo, imaćete identičan problem kao i pre proširenja, samo ovaj put sa više automobila. Posledice ovog poteza bi bile:

  • Povećanje broja automobila koji koriste ovu saobraćajnicu, i to ne zbog povećanja broja automobila na nivou grada, već jer će ljudima tuda biti brže da prođu automobilom i naprosto će birati taj put
  • Smanjenje brzine tramvaja jer će se istim trakama kretati i automobili, što će neizbežno dovesti do usporavanja tramvaja. Nešto kao kad biste ukinuli žutu traku, da pospešite brzinu javnog prevoza. Nije logično, zar ne?  SMART  plan  Grada Beograda ukazuje na to da prosečna brzina javnog prevoza u Beogradu opada i da je već sad jako niska sa 13.26 km/h. Radi poređenja, prosečna brzina javnog prevoza  u Beču je 19 km/h, a u Varšavi 21.5km/h
  • Prethodna dva faktora zajednički će uticati da se građani pre opredele za automobil nego za javni prevoz jer im je brzina ista, a automobil komforniji. To znači više automobilskog saobraćaja, a manje ljudi koji koriste tramvaj.
  • I na kraju, višak automobila neizostavno dovodi do novih gužvi, zagađenja, buke.

Ispada da je ovaj projekat na kraju sve, samo ne zelen. Ali to predstavnicima EBRD ne predstavlja nikakav problem, jer zašto bi zapravo oni brinuli jer gradske vlasti ne planiraju grad za ljude, već za automobile. Interes banke je da plasira kredit i da dobije interes odnosno kamatu, što je i logično. Ostavlja se samo pitanje zašto se onda ovome projektu daje pridev “zelenog”, ali smo odgovor dali na samom početku.

Biciklističke staze

A ako se pitate gde su tu biciklističke staze, odgovor je – nigde. Banka i grad Beograd su odbili našu žalbu jer u ovom bulevaru nisu planirane biciklističke staze. Razlog iz koga je žalba odbijena naveden je u studiji koju je uradio Centar za urbano planiranje (CEP), a naručio grad. Mada je u  analizi navedeno  da bi raspodela od 10% putovanja biciklom pospešila protočnost saobraćaja na pomenutom  potezu, sa sve sa izvedenim biciklističkim stazama, od ovoga se odustalo jer bi zahvat podrazumevao ukidanje nešto manje od polovine od 500 i kusur parking mesta duž pomenute trase.

Da dodamo još i činjenicu da svaki automobil koji se uparkirava i isparkirava stvara vremenske gubitke tramvajskom saobraćaju. To je i jedan od  razloga zbog koga su u Bul. Kralja Aleksandra i u Vojvode Stepe tramvajske šine premeštene na sredinu ulice.  I umesto da se rekonstrukcijom predvide vanulični parking kapaciteti (podzemne ili nadzemne garaže ili parkirališta), umesto uličnih parkinga i uvedu biciklističke staze, gradski čelnici se okreću automobilskom načinu planiranja,  zadržavaju parkinge i šire kapacitete za automobile.

Na kraju, umesto “Zelenog bulevara” sa drvoredom, biciklističkim stazama, tramvajima i malo automobila, dobićemo zagušeni gradski bulevar koji će dodatno gušiti i ulice koje ga presecaju, kao što su Takovska i Bulevar Despota Stefana. Ali koga je briga za budućnost, važno je da se ne ljute vozači motornih vozila i predstavnici gradskog Sekretarijata za investicije koji smatraju da će upravo biciklističke staze dovesti do saobraćajnog kolapsa. Sudeći po ovim potezima, najave gradonačelnika o 120 km biciklističkih staza su samo jeftina politička propaganda. Takozvani “greenwashing.”

91. Kritična masa

Sve ovo nas je nateralo da ne odustajemo od borbe da ovaj potez zaista bude ZELENI, a ne “zeleni” bulevar, pa kao i prethodnu, 90. Kritičnu masu, i oktobarsku, 91. po redu, posvetićemo borbi za biciklističke staze na potezu od Zoološkog vrta do Vukovog spomenika, te vezivanju iste za stazu u Ruzveltovoj ulici, koja se nastavlja na buduću biciklističku stazu u Višnjičkoj ulici.

Ruta oktobarske Kritične mase nalazi se OVDE, okupljanje je standardno u subotu, 27. 10. u 16:30 ispred Staklenca na Trgu Republike, a polazak je u 17 časova.

Leave a Reply