U prethodnih par nedelja, (Beo)gradske vlasti su objavile, pa zatim u izvinjenje građanima suspendovale tender za sistem deljenja električnih bicikala i trotineta. (link)
Ako izuzmemo to da smo prilikom izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja ukazivali da će obavezne kacige i svetloodbojni prsluci za trotinetaše biti problem ako se bude uvodio sistem deljenja električnih trotineta, jer će biti teško da se isti obezbede na trotinetima koji slobodno stoje na ulici, ne možemo a da ne vidimo nešto što izražava otvorenu sumnju da se tender “crta” za nekog operatera kome je fokus komercijalno iznajmljivanje električnih trotineta.
Sumnju pre svega izražavaju brojevi
Umesto da je fokus na biciklima i električim biciklima, a da električni trotineti tu budu samo “ispomoć”, što je i najavljivano na prethodnim tenderima (link), situacija je obrnuta, nabavka predviđa uvođenje 2000 električnih trotineta i samo 600 električnih bicikala.
Dodatno, tender propisuje: “Pravo učešća imaju domaća i strana pravna lica i preduzetnici koji mogu da dokažu iskustvo u upravljanju sistemima za iznajmljivanje trotineta i električnih bicikala. Jedan od uslova je da su takve sisteme održavali najmanje šest meseci pre raspisivanja konkursa i da imaju iskustvo rada u najmanje dva grada u zemlji ili inostranstvu.”.
Šta je ovde problem? – Prvo, to što su električni trotineti manje bezbedni jer su nestabilni zbog manjih točkova, a i klimatski manje neutralni, jer im je pogon samo baterija, a ne i pedale, kao kod bicikala i električnih bicikala. Dodatno, manji je i zdravstveni benefit za društvo i pojedinca, jer korisnici e-trotineta za razliku od bicikala nisu fizički aktivni.
Drugi problem je to što je sistem deljenja bicikala svugde u Evropi osmišljen tako da ne bude komercijalni projekat, već da uz simboličnu godišnju preplatu građani mogu da dobiju maltene besplatno korišćenje ovih bicikala (u intervalu do 30 min, što je i više nego dovoljno za prosečno putovanje biciklom). Za električne trotinete ovo ne važi, i oni se postavljaju isključivo kao komercijalni projekat sa idejom da stvaraju profit, i kod njih nema besplatnih minuta niti godišnje preplate.
Treće i najproblematičnije, ako je dovoljno da je neko najmanje 6 meseci upravljao sistemom deljenja trotineta u najmanje dva grada, to nam govori da je umesto nekog ko ima know-how iskustvo sa deljenjem bicikala iz desetina gradova širom Evrope i sveta, kao i višedecenjsko iskustvo i pouzdanost u ovom poslu možemo da dobijemo nekog ko je uvezao par hiljada e-trotieneta sa odgovarajućim softverom i aplikacijom i u Beogradu se uči poslu, dok se bicikle tu postavljaju tek da se ispuni forma. Ako na to dodamo da se lista gradova koji izbacuju deljenje električnih trotineta sa ulica zbog povećanog broja saobraćajnih nesreća iz meseca u mesec povećava (link), postavlja se pitanje šta je autor ovog tendera hteo da postigne?
Sistem deljenja javnih bicikala u Beogradu – ne može i jare i pare
Iako kao Ulice za bicikliste u načelu podržavamo inicijative za uvođenje mikroomobilnosti i sistema deljenja bicikala i trotineta, jer Beograd u ovome kasni više od deceniju i po za Evropom, ali i za regionom, postavlja se pitanje da li je ovo još jedan od propalih “burazerskih” tendera, gde grad Beograd uporno pokušava da dobije i “jare i pare”, odbijajući da shvati da je sistem deljenja bicikala podsistem javnog prevoza, koji nigde nije profitabilan, već mora da bude finansiran od strane grada ili sponzora, ili kombinacjom ta dva izvora finansiranja.
Razlika između sistema deljenja bicikala u odnosu na klasično iznjajmljivanje bicikala je u tome što je ovde cilj da građane sa lokala godišnjim simboličnim članarinama privolite da koriste bicikl, dajući ga maltene besplatno za kraće vožnje, dok je za turiste i ostale ne-rezidente cena visoka, tako da im se više isplati da iznajme rent-a-bajk na ceo dan. Cilj ovakve cenovne politike je da bi lokalni korisnici imaju što više bicikala na raspolaganju za svakodnevna kratka putovanja. Jasno je da tu profita nema u klasičnom smislu, već grad profitira od smanjenja gužvi i zagađenja, kroz promociju vožnje bicikla.
Dok predstavnici gradskih vlasti ne shvate koja je korist sistema deljenja javnih bicikala za ukupan saobraćajni sistem, Beograd će u kontinuitetu najavljivati tendere koji će završavati kao i ovaj, ko zna koji po redu propali tender za javne bicikle i e-trotinete, koji je očigleno trebalo pre da posluži kao show-off za Expo izložbu, nego kao stvaran podsistem javnog prevoza koji će biti koristan građanima Beograda.
Foto: UG UZB
