Izveštaj sa današnjeg (14. jul 2020.) obilaska radova: Naime, projektant sa kojim smo razgovarali nije uopšte imao na raspolaganju odgovarajuće ivičnjake kojima bi uradio ono što tražimo, niti je imao ideju o tome da ivičnjaci treba da budu bez bilo kakve grbe ili nagiba, jer “šta vam to smeta”? Nije mu bio jasan ni koncept da ivičnjaka uopšte ne treba da bude.
Po stoti put smo slušali tužnu priču i ping pong prebacivanje između Sek. za saobraćaj, Direkcije za građevinsko zemljište i BG puta. I po ko zna koji put smo čuli ono ” i ja sam biciklista, ja sam na vašoj strani, nismo mi zovite NJIH” A ONI su isti ONI koji su nas kod VAS i poslali 
. Kao pokvarena ploča, ali ne zameramo ljudima, to je valjda taj refleks, refleks državnih činivnika.
Dakle, ovde nije u pitanje fejl jednog čoveka koji je očigledno bio dobronameran, ovde je po ko zna koji put u pitanju fejl kompletnog sistema. Jer naš zahtev nije od juče, upućivan je godinama na razne adrese, konstatovano je na desetine puta da se ivičnjaci upuštaju na nulu, bez nagiba, i na desetine puta je rađeno pogrešno, jer oni prosto nisu ni imali ravne ivičnjake na lageru. Kako je došlo do toga da neko iz Sek. za saobraćaj na desetine puta traži upuštanje ivičnjaka na nulu, a na desetine puta ga ne posluša projektant iz BG puta i invesitor iz Direkcije, koji čak nikad nije ni imao ivičnjake koji bi odgovarali nameni? I sve to promakne nadzoru? Znači SVAKA KARIKA koja je mogla da pogreši je pogrešlia, zaključno sa inspekcijom koja nije otklanjala greške.
E tu je suštinski fejl, u lošoj komunikaciji i sistemu “brigo moja pređi na drugoga”. Krajnje jednostavna stvar postala je nuklearna fizika, a danas smo slušali kako je “projekat pokrenut i ne može da se izmeni, kako ne mogu da se uklope betonski i kameni ivičnjaci, kako je ružno da se upusti asfaltna rampa,” kako je to samo mala grbica i kako nam to ne smeta”.
Uz svo razumevanje i hvalu za pojedince koji su izdejstvovali da do ovog današnjeg sastanaka uopšte i dođe, Sekretarijat za saobraćaj, Direkcija za građevinsko zemljište i BG put dobijaju ocenu NEDOVOLJAN 1.
Drage kolege, pali ste na ispitu po ko zna koji put, kada su dva pripadnika NGO sektora kao budale morala da se vozaju po suncu do Beograd puta i nazad na lokaciju, i još sat i po po najgorem suncu ubeđuju oko toga da li je “zemlja okrugla ili ravna” i da li na biciklističku stazu idu grbavi ili ravni ivičnjaci. A taman posla da je neko spomenuo tu jeres da ivičnjaka uopšte ne treba da bude na bici stazama?
Poražavajuće je da 2020 u Beogradu, u trenutku kada se izrađuje Plan održive urbane mobilnosti na nivou grada NGO UZB vodi bitku koju su kolege iz regiona rešile još pre deceniju i više, kao da iz grešaka nismo sposobni da naučimo ništa 
.
Da ne bismo dozvolili da se ponovi situacija iz prethodnih godina i da bismo izdejstvovali da ova nakaradna praksa ne postane i nastavi da bude standard, molimo vas da budete pripravni:
Trebaju nam vaši krampovi, čekići, dleta, pajseri i vaši mišići. Ako se ivičnjaci na potezu kod Dejtonke ne reše asfaltnim rampama ili ravnim ivičnjacima, pozivamo vas sve na radnu akciju, da se okupimo i da ivičnjake povadimo i da sve to zabeleže i mediji. Jer, ako sada ne budemo složni, gledaćemo kako ove ivičnjake postavljaju i tokom naredne decenije! Stop projektantima diletantima! Stay tuned, sutra ujutru idemo u inspekciju i javljamo rezultate!
P. S: Na radnoj akciji (ako do nje dođe) će se održavati fizička distanca, a svi će nositi maske.
