“Video sam neke od najboljih bicikala na svetu, ali verujem da je najmoćniji bicikl onaj u rukama devojke koja se bori za svoje obrazovanje, ili majke koja teži tome da nahrani svoju porodicu.”
– F.K. Day, osnivač World Bicycle Relief
Rainbow jersey, Giro d’Italia, Tour de France, ili Vuelta a Espana-to je prvo što pada na pamet kada pomislimo na biciklizam. Međutim, elita biciklizma je samo jedna mala žbica mnogo većeg točka.
Po nekim procenama, već ima više od dve milijarde bajkova u upotrebi širom sveta. Do 2050, taj broj bi mogao da bude i do pet milijardi. Preko 50 odsto ljudske populacije zna kako da vozi bicikl. U Kini, 37.2 odsto stanovništva koristi bicikl. U Belgiji i Švajcarskoj, 48 odsto stanovništva. U Japanu, to je 57 odsto, a u Finskoj je 60 odsto. Holandija drži rekord kao nacija sa najviše bicikla po glavi stanovnika. Biciklista je mnogo u Norveškoj, Švedskoj, Nemačkoj, Danskoj. Danska prestonica, Kopenhagen, smatra se za naj bicikl-prijateljskiji grad na svetu. Poznat je kao “Grad biciklista,” gde 52 odsto stanovništva koristi bicikl za svakodnevnu upotrebu. Biciklisti su generalno zdraviji od onih koji voze motorna vozila na posao. Oni takođe ne utiču na OPEC odluke o sirovoj nafti ili ceni po barelu.
Zbog veličine kineske populacije, kao i potrebe za biciklističkim prevozom, statistika o bikeshare programu te zemlje je zapanjujuća. U bazi podataka koju vode Russell Neddin i Paul DeMaio, više od 400.000 bikeshare bicikala koriste se u desetinama gradova na kineskom tlu, a velika većina od ovih su u upotrebi od 2012. Procenjuje se da je 822.000 bikeshare bajkova u upotrebi širom sveta. Kina, stoga, ima više bikeshare bicikala nego sve druge zemlje zajedno. Zemlja sa sledećim najvećem broju bicikala je Francuska, koja ih u programu ima samo 45.000.
Dugi niz godina, svet proizvede preko 100 miliona bicikala godišnje. Ako poredimo, proizvodnja auta osciluje na oko 60 miliona jedinica godišnje. Bicikli se koriste svaki dan i na svakom kontinentu, u najbogatijim nacijama, kao i razvijenim i najmanje razvijenim zemljama. Ovo ima smisla; biciklizam je često najbrži, najfleksibilniji i najpouzdanii način za kretanje po gradovima.
U Evropi, 655,000 ljudi direktno je zaposleno u biciklističkoj proizvodnji, uslugama, turizmu, i ostalim aspektima industrije – tu je više radnih mesta nego u rudarskoj i skoro dvostruko više nego u industriji čelika. Evropska biciklistička Federacija ima veoma jednostavnu poruku za vlade i lokalne vlasti: “Znate da je ulaganje u biciklizam opravdano kao benefit transporta, klimatskih promena, i zdravstvenog budžeta. Sada možemo jasno pokazati da svaka biciklistička traka koju gradite i svaki novi biciklista koji se pojavi, doprinosi rastu zaposlenosti. Ulaganje u biciklizam obezbeđuje bolji ekonomski napredak, nego skoro bilo koja varijanta transporta. Ovo bi trebalo da bude vaš prvi izbor svaki put. ”
Prema Evropskom udruženju sindikata, biciklistička industrija je još jedan primer kako da, uz određene investicije, transformacija ka zelenoj, nisko-ugljen privredi može stvoriti radna mesta. Rast u biciklističkoj privredi treba stoga da ima veći potencijal nego otvaranje novih radnih mesta, na primer, u automobilskoj industriji, koja zapošljava tri puta manje ljudi na milion evra prometa.
Biciklistička industrija ne samo da pruža ekonomsku korist, nego prebacivanje kretanja iz automobila na bicikle pomaže smanjenje saobraćaja, zagađenje vazduha i emisiju CO2, kao što i poboljšava zdravlje. Vrednost doprinosa u Evropi procenjena je na između 143 -155 milijardi € godišnje, sa 80 odsto onih koristi, koje proističu iz smanjenja smrtnosti. Dansko istraživanje je pokazalo da je rizik od smrti za svakodnevna putovanja korisnika bicikla skoro 40 odsto niži nego za putnike bez bajka, čak i nakon uzimanja u obzir turističkih putovanja i drugih fizičkih aktivnosti (Andersen et al, 2000).
Treba li da oni koji rade u razvoju obrate pažnju na ogromnu popularnost biciklizma i rasprostranjenost bicikla? Da li vlasništvo nad biciklom nudi potencijal da unapredi živote za ljude u nevolji? Ispod pogledajte primer koji će Svetska banka možda želeti da pogleda dok postavljamo ta pitanja.
World Bicycle Reljef (WBR) je neprofitna organizacija čiji je moto “Mobilizacija ljudi snagom bicikala.” Od 2005. WBR je distribuirao preko 200.000 specijalno dizajniranih bicikala, lokalno okupljenim studentima, zdravstvenim radnicima, i preduzetnicima širom Afrike, Južne Amerike, i jugoistočne Azije. Oni su takođe obučili preko 1.000 lokalnih kandidata kao terenske mehaničare, kako bi se osiguralo da vlasnici bicikala imaju pristup kvalifikovanom održavanju.
Prema WBR, u odnosu na hodanje, deca i odrasli sa biciklima su u mogućnosti da smanje brzinu putovanja do 75 odsto. Kao rezultat, oni imaju više vremena da uče, produktivniji su, a manje se umore. Sa biciklom, preduzetnici sada mogu putovati četiri puta više, nose više robe (kapacitet je povećan pet puta), i povećavaju profit do 50 odsto. U školama u kojima su učenici dobili bicikle, stopa pohadjanja porasla je u proseku za 27 odsto, a uspeh poboljšan i do 59 odsto. Zdravstveni radnici na biciklima su takođe bili u mogućnosti da posete više nego duplo broja pacijenata dnevno.
U Južnoj Africi, gde postoji 16 miliona učenika, 12 miliona hoda do škole. Od toga, 500.000 hoda više od jednog sata, što znači da troše dva ili više sati za odlazak I dolazak iz škole svaki dan. Neosporno, dati ovoj deci bicikle bi imalo pozitivan uticaj.
I globalni lideri treba da obrate pažnju. Samo prošle nedelje, na jednom od svetskih najekskluzivnijih okupljanja, bio je izazov: Za globalni razvoj predstavite bicikl kao rešenje. World Bicycle Relief, zajedno sa UBS, UBS Optimus fondacijom i Svetskim ekonomskim forumom, dao je Davosu izazov: Šetnja za obrazovanje. Industrijski i politički lideri su dobili izazov da hodaju istu distancu kako tipično dete hoda u školu svaki dan u ruralnoj Južnoj Africi. Za svakih šest kilometara hoda, UBS i UBS Optimus Fondacija pristala je da donira bicikl preko World Bicycle Relief mladom studentu u Južnoj Africi. Globalni lideri hodali su 15.000 kilometara i, kao rezultat, WBR će distribuirati više od 2.500 bicikla. Uticaj na ove učenika, njihove porodice i okolinu zajednice će biti moćan i dugotrajan.
Kada je narod u Kopenhagenu pitan zašto je izabrao da vozi svoje bicikle, a ne vozi se
u kolima ili javnim prevozom, oni su jednostavno odgovorili “zato što je to najbrži način da se kreće po gradu.” Bicikl nudi ekonomičan, udoban, lak i održiv način ljudskog kretanja za bogate, i siromašne. I dalje je glavni način prevoza za mnoge gradove u zemljama u razvoju i može da se nastavi da bude, ako ohrabrimo, alternativa automobilu. Šetnja i biciklizam predstavljaju do 90 odsto putovanja u ovim gradovima, a objekti za ovaj režim čine “manje od jednog procenta troškova projekta” o prevozu u grupi Svetske banke (Gakenheimer i Dimitriou, 2011, str 205).
Problemi vezani za zagušenja u gradovima sveta u razvoju nastavljaju da rastu i rastu brže nego bilo koja ulaganja u nove puteve. Flota indijskih motornih vozila se očekuje da će porasti sa 73 miliona u 2005. godini na 364 miliona do 2025. godine. Ulaganje u objekte za vožnju bicikla kao čista, zdrava alternativa motociklima i automobilima će pomoći u smanjenju zagušenja i zagađenja. To će takođe obezbediti pristup jeftinom transportu u zemljama u kojima se do četvrtine prihoda osobe trenutno troši na prevoz.
Održivi ciljevi razvoja obuhvataju održivi transport, gde je trenutno glavni fokus na javnom prevozu. Sa pažljivim ulaganjem – uključujući da se pazi da postoji odredba za bicikle u svakom većem sistemu prevoza u zemljama u razvoju, moglo bi da dostigne visok nivo koji se neguje i održava. Ovaj nudi ogroman potencijal za uštedu u troškovima i smanjenju emisije ugljen-dioksida. Grupa Svetske banke već preporučuje bolji razvoj infrastrukture za bicikliste, ali previše šema i dalje se samo bave povećanim motornim saobraćajem ili javnim prevozom koji je izvan finansijskih mogućnosti najsiromašnijih.
Bicikli za sve? Svakako da je ideja vredna razmatranja. Prema Tim Blumenthau i People for bikes: “Kada ljudi voze bajkove, sjajne stvari se dešavaju.” Zar se ne bi složili sa tim!
Zašto ne bismo mi, grupacija Svjetske banke, počeli da razmotramo pronalaženje načina da se pomogne ljudima da pređu iz ekstremnog siromaštva u zajednički boljitak …okretanjem dva točka?
Autor: Leszek Jan Sibilski je spoljni konsultant Svetske banke i korporativnih odnosa, Global Engagement Odeljenja (ECRGE), kao deo programa Connect4Climate.
Slika: Tinejdžer vozi bicikl duž Anka-Sokoto puta u severoistočnoj državi Zamfara. REUTERS / Akintunde Akinleie
https://agenda.weforum.org/2015/02/why-we-need-to-encourage-cycling-everywhere/?utm_content=buffer90e8a&utm_medium=social&utm_source=facebook.com&utm_campaign=buffer
priredila i prevela Aleksandra Nikolić Matić
[…] želite profesionalno da se bavite biciklizmom, onda je to već druga priča. Mnogi profesionalni trkači su počeli da treniraju ovaj sport još […]
Vrlo dobro napisan članak, u potpunosti se slažem s vama. Biciklizam postaje sve popularniji, ne samo kao rekreacija, već i kao prijevozno sredstvo. Biciklizam je ujedno i način druženja, koji se često koristi u igrama team buildinga.