Gost bloger iz Seula, Cristian Bucur
Tekst je nastao 2016. godine, a ovih dana vidim da se često na socijalnim mrežama prikazuje snimak solarnih panela ispod kojih je biciklistički put između dva grada u Južnoj Koreji, pa sam poželela da ga ponovo pokažem našoj čitalačkoj publici. Jedva sam ga isčupala sa našeg starog sajta!
Zamolila sam našeg drugara iz Bukurešta, koji je jedno vreme živeo u Beogradu, da nam ispriča nešto o biciklizmu u gradu u kome je živeo nekoliko godina. (Trenutno vozi bajk po Tokiju). Tekst je napisan eksluzivno za naš sajt, Ulice za bicikliste, na engleskom, a prevod je moj:
“Moja biciklistička priča ovde počinje pre skoro 3 godine, kada sam se preselio iz Beograda u Seul. U početku nisam imao pojma da li imaju biciklističke staze ili ne. Jednostavno sam vozio planinski bicikli između miliona automobila u pokušaju otkrivanja grada (dobro, lepo je da se kaže “otkriti”, ko može da otkrije za manje od 3 godine grad koji broji preko 25 milliona ljudi??!!! ).
Saobraćaj se ne razlikuje mnogo od onog u Beogradu, sa vozačima koji ne brinu mnogo o drugim učesnicima. Jedina razlika je u tome da su ovde 99,99% automobila sa automatskim prenosom, tako da nemaju menjač da se igraju sa njim, kao ni kvačilo. U prve 2 godine vozio sam moj MTB negde preko hiljadu kilometara skoro isključivo po ulicama Seula. Oko sredine ove godine sam ponovo počeo da vozim.
Ovaj put to nije bilo iz zadovoljstva pri otkrivanju grada, nego više kao nužnost koja je uključivala zdravstvene probleme (možda preterane fizičke reakcije od mene na novu sredinu) i opšti nedostatak kondicije. Na taj način je čak utvrđeno da me je i vožnja do supermarketa 7 min udaljenog od kuće, činila umornim. Tako sam počeo malo po malo da vozim na razdaljinu od 10 km.
Povećavao sam udaljenosti, do dana kada sam mogao da vozim između 50 do 150 km bez umaranja. (Moja najduža vožnja je bila u avgustu Strava Gran Fondo od 130 km sa ukupno više od 133 km, zapravo 133,4K). Zahvaljujući lokalnom biciklističkom klubu, Han River Riders, dobio sam odlične savete i uputstva. Priključio sam se toj grupi, koja mi je pomogla da naučim staze, razvijajući svoju vozačku veštinu.
Ljudi kao i ja, uključeni u biciklizam, obično imaju tendenciju da misle da je biciklizam samo mogućnost da zadržiš svoju ravnotežu na biciklu; dobro, ove godine sam saznao da je biciklizam mnogo više. Biciklizam je i fizička i mentalna snaga. Jedno bez drugog jednostavno ne ide. 
staza uz reku Han, foto Cristian Bucur
Društvo iz Seula za naš sajt
Najveća promena i izazov došao je, u ne tako lakom u svetu biciklizma drumašu, od 10.2 kg. Promena od MTB na drumaša je za mene bila ogromna. Zbog specifičnog položaja sam doživeo mnogo bola. Morao sam da naučim da se prilagodim biciklu, da bi on postao efikasniji i udobniji. Zbog mog novog drumskog bicikla hteo sam da saznam da li postoje rute van grada u Južnoj Koreji. Pa, ovde ima hiljade kilometara staza. Duž reke Han, koja deli Seul u 2 dela (zanimljiva sličnosti ako mislim o Beogradu, Sava i Dunav rade upravo istu stvar; znam da će neki osporavati moje poređenje 😉) na obe strane rute, dovoljno dugo da ubije noge satima. I kada ste u dobroj kondiciji, da se razumemo. Neću napraviti poređenje između korejskih biciklističkih staza i rumunskih i srpskih ulica, da se izbegne kliše, ali shvatate poentu.
Vozeći sa grupom biciklista i radi svog istraživanja, saznao sam da postoje biciklističke staze koje povezuju različite gradove širom zemlje, sa najdužom rutom između Seula i Busana. U zavisnosti od vašeg starta i završne tačke, možete imati vožnju između 500k do 650k da završite celu rutu od Seula do Busana (kao i od Busana – Seula). Ceo put je daleko od ulica i automobila, između polja i gore, u planinama. Ako ovo nije dovoljno, ne znam šta bi bilo.
Da budemo fer, u gradovima, ne postoje tolike rute za bicikle, tako da morate biti na ulici. U poslednje vreme sam video da počinju da grade i označavaju biciklističke staze posebno pored puta, ali to je samo u centru grada. Postoje bicikli za iznajmljivanje u nekoliko mesta širom centra grada (dosta u poslednjih nekoliko meseci, ponekad se zovu po nacionalnom slengu “Pali pali” – brzo brzo u prevodu, kako ja razumem korejski) koje koristite ako imate kreditnu karticu.
