Psihologija objašnjava zašto biciklisti razbešnjuju vozače automobila

4 Responses
  1. Ulquiorra

    “То znаči dа је еvоluciја ugrаdilа u lјudski um mržnju prеmа “besplatnim korisnicima” i prеvаrаntimа” To moze da znaci kod evolucije “drustva i socijalne strukture” ne evolucije uma,razuma i logike. Jer od malih nogu te uce da budes “posten,dobar,fin i kulturan” a da prezires one koji to ne rade,tj one koji nisu poput tebe. Ako cemo vec sa psiholoske strane evolucija socijalne strukture je koren svakog “Zla” jer nema kolektivnog doprinosa tamo gde te uce da mrzis drugacije od sebe.

  2. Snezana

    Zanimljivo mišljenje, ali pisano iz ugla Zapadnjaka. Ta psihologija možda važi za taj deo sveta gde se pravila poštuju. U mom pedalanju oko sveta, već sam više od pola godine u Jugoistočnoj Aziji gde se ne poštuju NIKAKVA saobraćajna pravila između ravnopravnih učesnika u saobraćaju. No svejedno, biciklisti dodatno iritiraju vozače automobila i rade im o glavi. Tako da… ova analiza ostaje samo dobar pokušaj. Pre bih rekla da ljutnju izaziva sloboda na koju biciklista neodoljivo asocira, dok je onaj u kolima zarobljen u svakom smislu.

  3. Sergej

    Zanimljiv clanak.
    Priznajem da sam i kod mene primetio razliku u ponasanju u saobracaju u zavisnosti dali se krecem biciklom ili automobilom. Shvatio sam da biciklom vrlo cesto prekrsavam saobracajne zakone (crveno svetlo, jednosmerne ulice). Trudim se da to smanim sto je vise moguce jer sam primetio da to daje jednu veoma negativnu sliku o biciklistima koju ce tesko koja pro-biciklisticka kampanja uspeti da ispravi.
    Bio sam na ideji o formiranju biciklistickog kluba koji bi od clanova trazio da prate saobracajne zakone i pravila, vise zbog moralnog i etickog poriva, nego zbog neke zakonske obaveze. Clanovima bi se davao bedz ili nekakav simbol da su prosli obuku i koji bi im se oduzimao u slucaju da prekrse neka pravila. Sa druge strane bi klub bezrezervno stajao iza clana u slucaju nekakvog saobracanog spora, dajuci mu potporu u vidu poverenja.
    Mozda sve to zvuci malo preidealisticki, ali sam ga zamislio po primeru izvidzackih klubova i drustva.
    Mislim da resenje problema sa biciklistima u saobracaju ne moze stici samo preko oslanjanja na gradske vlasti vec se moraju i biciklisti sami pobrinuti za sebe i svoj status.
    Pozdrav iz Skoplja

    1. zmau

      Da li bi članovi tog kluba uporno koristili samo krajnji desni metar kolovoza, kao što zakon nalaže ? Šta bi oni radili kada naiđu na automobil parkiran uz desnu ivicu kolovoza ? Da li bi preleteli preko njega, ili bi stali da sačekaju dok vozač otparkira automobil ?

Leave a Reply