Kako će izgledati život posle pandemije koronavirusa, pita se danas čitava planeta. A pre svega: kako da pri svakodnevnim aktivnostima ne dovedemo u opasnost od zaraze ni sebe, ni druge?
Da li je opasnost prestala – stručnjaci su neodređeni, premda cifre ukazuju da pandemija postepeno slabi. Ipak, generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus poziva na oprez i upozorava da će virus još dugo biti među nama. Sa postepenim ukidanjem ograničenja kretanja, logično nam se postavlja pitanje: kako ćemo posle pandemije ići na posao, školu, fakultet, do grada? Jer sva pravila normalnog funkcionisanja i kretanja, koja su do pre par meseci važila, dovedena su u pitanje.
Javni prevoz, inače najefikasniji vid transporta u milionskim gradovima, koji u Beogradu svakodnevno koristi skoro 50% građana, može se posmatrati kao potencijalni inkubator zaraze. Zvaničnici najavljuju oprezno vraćanje linija i stroga pravila držanja fizičke distance unutar vozila GSP-a.
Privatni automobili takođe ne nude zaštitu od zaraze ukoliko ih delite sa onima koji nisu članovi vašeg domaćinstva, a kao masovni vid prevoza u velikim gradovima su neefikasni, jer ih je previše i zauzimaju mnogo prostora, a stvaraju i gužve i zagađenje. Dodatno, građani koji ih koriste manje su fizički aktivni.
SZO u takvim okolnostima kao logičan i najracionalniji izbor pre svega preporučuje pešačenje i vožnju bicikla, iz dva razloga. Prvi je svakako fizička distanca koju je najlakše održati kad pešačite ili vozite bicikl, a drugi je prevencija i preporučena dnevna doza fizičke aktivnosti koja je bitna za zdravlje čitave nacije, jer fizička aktivnost pojačava imunitet i smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Takođe, a vrlo važno: bicikl i pešačenje su zbog trenutne krize i teške ekonomske situacije dostupniji građanima nego, na primer, privatni automobil. Ovo su svakako prepoznali gradonačelnici/ce više gradova u svetu koji su pogođeni pandemijom.
Ohrabrujuće vesti stižu iz Milana, Pariza i Brisela, Berlina, Budimpešte, Bogote, Dablina , inače gradova poznatih po saobraćajnim gužvama i problemima sa zagađenjem od transporta. Svi pomenuti gradovi su već sproveli ili će početkom maja sprovesti radikalne odluke u korist pešačenja i vožnje bicikla kao vidova aktivnog transporta građana.
Milano najavljuje iscrtavanje bicikllističkih traka duž jedne od glavnih ulica za šoping, ograničenje brzine na 30km/h i uvođenje ulica u kojima će prednost imati pešaci i biciklisti. Brisel najavljuje sličnu stvar, ograničenje brzine u širem centru grada na 30km/h, kao i davanje prednosti pešacima i biciklistima. Pariz ide korak dalje i najavljuje 650km novih biciklističkih “korona” traka, a da bi to izveli, najavljuju i ukidanje 72% uličnih parkinga sa pariskih ulica! Berlin, Budimpešta i Bogota su već uveliko uveli nove “pop-up” biciklističke trake kao vid zaštite od pandemije kroz fizičko distanciranje.
Iako su Ulice za bicikliste i inicijativa Ne davimo Beograd bezuspešno predlagali gradu Beogradu da se žute trake za javni prevoz prenamene za bicikliste, i dalje ne odustajemo. Predlažemo gradskim i republičkim vlastima sledeće mere koje se relativno brzo mogu sprovesti, a svakako su neophodne gradu kao što je Beograd a mogu se primeniti i u ostatku Srbije:
-
Ozbiljnije i učestalije kontrole brzine vozila od strane saobraćajne policije tokom pandemije. Saobraćajne nesreće opterećuju zdravstveni sistem, a i pešaci i biciklisti se osećaju ugroženije zbog bahatih vozača koji koriste prazne ulice da voze brzo
-
Ograničenje brzine na 30km/h u ulicama drugog reda u kombinaciji sa tehničkim merama usporavanja saobraćaja (fizičkim usporivačima)
-
Hitno širenje mreže biciklističkih staza i privremenih (pop-up) biciklističkih traka u Beogradu i gradovima širom Srbije, gde god je to moguće, iscrtavanjem na kolovozu u kombinaciji sa fizičkim odvajanjem biciklističkih traka od ostalog saobraćaja uz pomoć plastičnih barijera
-
Izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja i Pravilnika o saobraćajnoj signalizaciji tako da se biciklistima dozvoli:
-
kretanje žutim trakama za JP tamo gde nema biciklističkih staza
-
kretanje jednosmernim ulicama u oba smera tamo gde je ograničenje brzine 30km/h
-
obavezno rastojanje prilikom preticanja biciklista motornim vozilom od minimum 1m u gradovima i 1.5 m van gradova
-
dozvoljavanje kretanja biciklista sredinom kolovoza u kraćim ulicama sa niskom frekvencijom saobraćaja i ograničenjem od 30km/h (Biciklistička ulica)
-
Uvođenje pešačko-biciklističkih staza koje su definisane Zakonom o bezbedosti saobraćaja ali ne i Pravilnikom o saobraćajnoj signalizaciji
-
Hitno ukidanje Uredbe Vlade Republike Srbije za pravdanje računa za korišćenje novca za prevoz, jer je u pitanju nepotreban administrativni propis koji opterećuje knjigovodstvo, a ne pospešuje naplatu javnog prevoza. Svakako je potrebno ohrabriti i bicikliste i pešake da se kreću zdravo i dodatno izoluju, a to nije moguće ako ih država tera da kupe markicu za javni prevoz koji je rizično koristiti, ili da se dovijaju tako što donose poslodavcu račune za gorivo. Podsetićemo da osoba koja cele godine ide biciklom na posao od naknade troškova prevoza može kupiti bicikl, i naknadno ga održavati!
-
Ukidanje PDV-a na kupovinu bicikala, servis bicikala i rezervne delove
-
Hitno uvođenje sistema električnih javnih bicikala u Beogradu (koji će se koristiti uz mere opreza i dezinfekciju)
-
Hitnu rekonstrukciju pešačkih i biciklističkih površina na svim mostovima, kao i biciklističkih staza tamo gde je to neophodno zbog lošeg stanja površina
-
Uvođenje zona usporenog saobraćaja unutar stambenih blokova
-
Širenje pešačkih zona i ukidanje uličnih parking mesta tamo gde postoje gusti pešački i biciklistički tokovi.
Ove predloge bi svakako trebalo podržati i u redovnim okolnostima jer se broj biciklista u Beogradu i ostalim gradovima u Srbiji povećava, a u pitanju je najzdraviji i najodrživiji vid transporta, pored pešačenja. Ukoliko su gradske vlasti do sada oklevale, u ovim okolnostima ne postoji nikakav izgovor da se ove mere ne primene.
